Kako se trošio novac u NP Fruška gora u 2023. i 2024. godini

Zaštita prirode, upravljanje, novac, pravac i željena promena

U Nacionalnom parku Fruška gora, najveću površinu čine šume. One se prostiru na 92% površine pa je iz tog razloga način upravljanja šumama jedan od najbitnijih indikatora za ocenu stepena i obima ostvarenja zaštite prirode u zaštićenom području najviše nacionalne kategorije. Zaštita šumskih ekosistema i svih opšte korisnih funkcija šuma (ekoloških, socijalnih, klimatskih i mnogih drugih iz širokog spektra ostalih zaštitnih funkcija) su pokazatelj koliko javne politike (zakoni i ostali propisi) i praksa koju sprovode nadležne institucije i javna preduzeća, uopšte “rade” za zaštitu prirode, a koliko za ekonomsko-finansijske centre moći kojima je zaštita prirode prepreka za ostvarivanje prihoda i profita.

U ovom tekstu ćemo pokušati da osvestimo problem seče šuma na relaciji planske i neplanske seče (šumske krađe), jer najčešće ljudi koji nisu dublje u materiji misle da su sve seče u Nacionalnom parku bespravne. Ne nisu, seče su dominantno planske i one se vrše u skladu sa planskim dokumentom koji se zove Osnove gazdovanja šumama (OGŠ). Ovaj planski dokumenat se radi za period od 10 godina i njega usvaja Uprava za šume u Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Bitna stvar je da za izradu OGŠ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdaje dokumenat pod nazivom Stručna osnova za izradu OGŠ,a na osnovu njega Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje Uslove zaštite prirode koji moraju biti ugrađeni u OGŠ. I upavo tu dolazimo do najvećeg i suštinskog problema. A taj problem se zove upravljanje šumama u zaštićenom području prirode putem intenzivnog komercijalnog korišćenja šuma, odnosno seče šuma. Vrlo često se prigovora ekološkim aktivistima što reč “korišćenje” prevode u “seču”. Mi ovoga puta odgovaramo da znamo da postoji više vrsta seča šuma koje su sastavni deo uređivanja, nege i gajenja šuma, ali smatramo da je u uslovima intenzivnog gazdovanja šumama u zaštićenim područjima, termin seča mnogo adekvatniji, jer precizno ukazuje na operacije koje negativno utiču na šumske ekosisteme, biodiverzitet i na zanemarivanje brojnih opštekorisnih funkcije šuma od kojih zavisi kvalitet života čoveka i kvalitet životne sredine.

Planske seče, šumske krađe i zaštita prirode

Analizirali smo Izveštaje o ostvarivanju programa upravljanja NP Fruška gora za 2023. i 2024. dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Već sama činjenica da izveštaji nisu dostupni javnosti govori o stepenu netransparentnosti poslovanja NP Fruška gora. Takođe, ovi izveštaji bi morali biti dostupni i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, ali za sada nisu, jer se čeka da famozna digitalizacija dođe i u ovaj sektor.

Planske seče

U 2023. godini ukupna količina realizovane planske seče je 42.166 m³ sa površine od 840 ha. Ukupna ostvarena vrednost od prodaje drvnih sortimenata je 261 mil. din.

U 2024. godini ukupna količina realizovane planske seče je 41.500 m³ sa površine od 757 ha. Ukupna ostvarena vrednost od prodaje drvnih sortimenata je 205 mil. din.

Podaci su iz Izveštaja o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti iz Plana poslovanja za 2023. i 2024.

Šumske krađe

U 2023. JPNP Fruška gora je podnelo 11 krivičnih prijava za šumsku krađu, za količinu 99 m³, ukupne vrednosti 1.029.000 din. U 2024. podneli su 9 krivičnih prijava za šumsku krađu, za količinu 38 m³, ukupne vrednosti 390.000 din.

Krivične prijave su uglavnom protiv NN lica, što znači da počinioci nisu zaticani u vršenju bespravne seče. Kada je reč o bespravnim sečama trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da postoje i one koje nikad neće biti otkrivene i procesuirane. O njima imamo dojave meštana iz okolnih sela i naselja koje oni sami imaju strah da prijave jer su počinioci njihove komšije, a pretpostavljamo da su u pitanju bespravne seče za lični ogrev ili nelegalnu prodaju ogrevnog drveta. Treba napomenuti da se bespravne seče kao ekološki kriminal najteže i otkrivaju i dokazuju zato što se dešavaju daleko od očiju javnosti, ali i zbog česte sprege zaposlenih iz javnih preduzeća i počinilaca.

Izvori finansiranja JP NPFG

Postoje četiri osnovna izvora finansiranja.

Iskorišćavanje šuma, tj. prodaja drvnih sortimenata. U 2023. od iskorišćavanja šuma prihodovali su 265 mil. din. (62%), a 2024. su prihodovali 252 mil. din. (59%).
Naknade za korišćenje prirodnih dobara koja se naplaćuje od pravnih lica i građana. Od naknada u 2023. prihodovali su 106 mil.din. (25%), a tokom prošle godine 114 mil. din. (27%).
Subvencije iz budžeta Republike i Pokrajine. Na ime subvencija iz republičkog i pokrajinskog budžeta u 2023. su dobili 55 mil. din. (13%), a u 2024. godine primili su 57 mil. din. (14%).
Donacije su najmanji izvor finansiranja pa su tako u 2023. dobili 0,5 mil. din. (0,1%), a tokom prošle godine 1 mil. din. (0,2%).

Na šta i koliko se troši novac

Ako pogledamo u šta se ulažu ostvareni prihod vidimo da najveći iznos odlazi na troškove plata 134 stalno zaposlenih. Radi se o iznosu od 186 mil. din. (44,5%). Potom se najviše ulaže u korišćenje šuma tj. seču šuma, a vrednost ulaganja je 125 mil. din. (29,9%).

Na trećem mestu je ulaganje u zaštitu prirode u visini od 28 mil. din. (6,7%). Izuzetno je bitno napomenuti da je u ovaj iznos uključeno 20 mil. din. za sanaciju i revitalizaciju šuma koje su stradale u vetrolomu tokom superćelijske oluje 2023. godine. Bez tog iznosa koji se može s pravom tretirati kao vanredno ulaganje, u samu zaštitu prirode se uložilo oko 8 mil. din. (1,9%), što je u visini ulaganja u zaštitu prirode u užem smislu u 2023. godine.

Ulaganje u zaštitu prirode

Postoje tri kategorije ulaganja koje su dobar indikator tretiranja zaštite prirode. Za ove tri kategorije u 2024. potrošeno je 4 mil. din. što čini 0,9% ukupnih troškova u NP Fruška gora:

održavanje livada i livado stepa je u funkcija održavanja livadskog biodiverziteta, a posebno tekunica. One su strogo zaštićene vrste sisara koja je u nestajanju zbog nestajanja stočarstva. To je razlog zašto je neophodno livade održavati košenjem i uklanjanjem visokog rastinja. Tekunice su prirodna hrana orlova krstaša i za ove aktivnosti je potrošeno 1,7 mil. din.
za zaštitu flore i faune potrošeno je 1,1 mil. din.
za prioritetne zadatke iz oblasti naučno-istraživačkog rada potrošeno je 1,2 mil. din.

Šta nam govore cifre iz izveštaja o ostvarivanju programa upravljanja?

Eksploatacioni način upravljanja zaštitom prirode je posledica opšteg stava donosilaca odluka (vlasti) da je isključiva svrha prirodnih dobara da budu izvor prihoda i profita. Saglasnost na ovakav način upravljanja daju nadležni zavodi za zaštitu prirode (pokrajinski i republički) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u vidu svojih studija o zaštiti prirode i uslova zaštite prirode za desetogodišnje planove upravljanja i planove gazdovanja šumama.

Da li je Ministartvo zaštite prirode puki izvršitelji naloga iz vladajuće stranke?
Da li su oni odgovorni za šumsku hobotnicu koja planski masakrira naše šume preko javnih preduzeća?
Da, jer na osnovu Zakona o zaštiti prirode (2015, 2016, 2021.) Zakona o nacionalnim parkovima (2016.) i Zakona o šumama (2015.) od seča je pošteđeno samo 23.228 ha, što je 0,8% od ukupnog šumskog fonda u Srbiji.
(Preuzeto sa sajta: stat.gov.rs)

Nacionalna inventura šuma 2023. Šume bez intervencije čoveka
(Preuzeto sa sajta: upravazasume.gov.rs)

Nadležna ministartva za sektor zaštite prirode i životne sredine i sektor šumarstva su zakone upodobili potrebama intenzivne eksploatacije. Takvi zakoni aminuju intenzivno gazdovanje šumama tj. obimne komercijalne seče, kojima se uništava biodiverzitet. Zato nije dovoljno zahtevati samo poštovanje zakona, već je neophodno zahtevati izmenu relevantnih zakona u cilju efektivnog sprovođenja zaštite prirode i ekoloških, socijalnih i svih mnogobrojnih opštekorisnih funkcija šuma.

Amin za 3% u režimu 1. stepena zaštite. Po Zakonu o nacionalnim parkovima na Fruškoj gori se intenzivno seče šuma na 97% površine, sa argumentacijom potrebe konverzije izdanačke (panjače) u visoke šume (semenske). Zato je preko 80% seča šume u poslednjih 10 godina oplodnog karaktera (vrsta seče kad se poseče cela šumska sastojina iz 2-3 puta), ali nažalost bez vidljivog rezultata. Ipak oni se uvek pozivaju na plan.
Osnove gazdovanja šumama NPFG 2017-2026.

Dokumentaciona osnova za Zakon o nacionalnim parkovima što znači i za obim i način zaštite prirode I tretiranja šuma, je Studija o zaštiti prirode Fruške gore koju je uradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2015. godine.

Šume Fruške gore su dodatno ugrožene jer je Eparhiji sremskoj restitucijom vraćeno 6.000 ha. Eparhija šume daju u zakup preduzetniku i po koncesionom modelu gazdovanja šumama ubiru prihod od oko 180.000 do 200.000 EUR godišnje. Sprovedenom restitucijom integralno sprovođenje zaštite prirode je i formalno otežano i na to su ukazivali stručnjici. Nažalost reč struke nije uzeta u obzir. Javnost nema uvid u način upravljanja šumama u Eparhiji sremskoj i ako je cela površina Nacionalnog parka javno prirodno dobro.

Efektivna zaštita prirode u zaštićenim područjima prirode zavisi od javnih politika koje bi trebalo da počivaju na krovnim strategijama jedne države. Naša država nema stretegiju svog razvoja, nema strategiju razvoja šuma i strategiju zaštite prirode. To govori o opredeljenu donosilaca odluka ka stihijskoj eksploataciji prirodnih dobara i to najviše u cilju zadovoljenja privatnih interesa, brze zarade, kratkoročne dobiti i dugočne štete po javni interes. Zaštićena područja prirode nisu pošteđena eksploatacije i sve je dozvoljeno, ako ne po slovu zakona, onda će tumačenje zakona dati zeleno svetlo za razne eksploatacije.

Zaključak

Blagostanje zajednice zavisi i od upravljanja zaštitom prirode i šumama. Zato nam je potrebna ekološka ekonomija koja se bazira na znanju, trajnoj zaštiti životne sredine, pravnoj državi, vladavini institucija i učestvovanju lokalnih zajednica i civilnog sektora u procesima donošenja odluka i raspodele dobara.

Da bismo kao država i društvo znali kuda idemo potrebno je da imamo:

Startegiju zaštite prirode.
Obavezujuća operativna planska dokumenta.
Reformu JPNPFG u državnu ustanovu, a ne u privredno društvo.
Izmenjen Zakona o zaštiti prirode.
Izmenjen zakona o nacionalnim parkovima.
Uvođenje ekosistemskog upravljanja.
Napuštanje modela intenzivnih komercijalnih seča.
Uključivanje lokalnih zajednica u sprovođenje zaštite prirode.
Uključivanje organizacija civilnog društva zainteresovanih za zaštitu prirode.

Želimo ključnu promenu a to je nacionalni park bez eksploatacije!

Neophodno je minimiziranje ljudske intervencije kako bi se omogućilo da se prirodni procesi odvijaju sa ekosistemskim integrativnim upravljanjem u cilju zaštite biodiverziteta I benefeta za ljude I klimu.