Pionirski rad u očuvanju rumunskih Karpata

Fondacija Konzervacija Karpatija (FCC)

Karpatima pripadaju neke od najvećih nefragmentisanih i najočuvanijih šuma u Evropi, sa bogatim biodiverzitetom i prisustvom glavnih evropskih predatora — medveda, vukova i risa. U Rumuniji, od 2005. godine, restitucija nacionalizovanih šuma pokrenula je talas ilegalnih seča koje su ugrozile integritet karpatskog ekosistema. Kao odgovor na to, 2009. godine je osnovana Fondacija Konzervacija Karpatija (FCC), čiji je cilj zaštita i obnova prirodnog bogatstva regiona.

Osnivanje i ciljevi Fondacije

Fondaciju je osnovalo 12 filantropa i zaštitnika prirode, među kojima su ključnu ulogu odigrali biolozi Barbara i Kristof Promberger, nemački istraživači vukova koji su 1990-ih radili u Rumuniji. Šokirani razmerama deforestacije, odlučili su da pokrenu inicijativu za kupovinu i zaštitu šumskog zemljišta. Njihov krajnji cilj je stvaranje najvećeg nacionalnog parka u Evropi, veličine oko 250.000 hektara, u području planina Fagaraš, Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj i planine Leaota.

FCC nastoji da vrati zemljišta u javno vlasništvo nakon uspostavljanja trajne zaštite, stvarajući rezervat divljine svetske klase – evropski pandan američkom Jeloustounu. Fondacija želi da pokaže da očuvanje prirode i ekonomski razvoj mogu da idu ruku pod ruku, posebno kroz održivu, lokalno vođenu ekonomiju.

Vizija FCC-a je stvaranje velikog, funkcionalnog ekosistema koji podržava stabilne populacije velikih mesoždera i omogućava nesmetane prirodne procese. Fondacija teži da ovaj novi nacionalni park postane evropski simbol za očuvanje prirode i model održivog razvoja. Rad organizacije podrazumeva očuvanje i obnovu karpatskih ekosistema kroz sticanje, zaštitu i upravljanje šumama i travnjacima – sve u korist biodiverziteta i lokalnog stanovništva. FCC želi da poveže ekologiju i ekonomiju kroz “zelenu konverziju” – prelazak zajednica sa šumarstva na turizam i poljoprivredu malog obima.

Pionirska privatna inicijativa

Rad fondacije predstavlja prvu privatnu inicijativu te vrste u Evropi. FCC je do sada otkupila više od 28.000 hektara šuma i stavila ih pod potpunu zaštitu. Osim kupovine zemljišta, zakupili su i više lovišta da bi ograničili komercijalni lov i preusmerili ga u službu upravljanja konfliktima između ljudi i životinja. Barbara i Kristof Promberger osvojili su najvažniju nemačku medijsku nagradu “Bambi” za zaštitu klime i prirode, čime je međunarodno prepoznat njihov doprinos očuvanju Karpata.

Faze projekta

Projekat FCC-a realizuje se u dve glavne faze:

1. Prva faza obuhvatala je kupovinu zemljišta, renaturalizaciju uništenih područja i reintrodukciju nestalih vrsta, poput evropskog bizona (Bison bonasus) i dabra (Castor fiber). Zajedno sa planovima za povratak lešinara, ovi koraci doprinose potpunijem ekosistemu.
2. Druga faza fokusira se na socijalno-ekonomsku regeneraciju susednih zajednica i izgradnju poverenja među lokalnim stanovništvom. Fondacija zapošljava preko 150 ljudi, uglavnom iz lokalnih sela, što im omogućava da postanu ambasadori projekta u svojim sredinama.

Izazovi i strategije

Jedan od najvećih izazova jeste nepoverenje lokalnog stanovništva prema eksternim inicijativama. Mnogi se plaše ograničenja prava svojine, gubitka pristupa drvetu za ogrev ili stranog uticaja. Fondacija zato vodi hiljade ličnih razgovora, ali i programe obrazovanja u školama, pokazne turističke ture i susrete sa zajednicama iz drugih nacionalnih parkova.

Barbara naglašava da je cilj podrška od dole (bottom-up) i stvaranje nacionalnog parka kroz uverenje i saradnju, a ne kroz političku prisilu. Takav pristup garantuje dugoročnu održivost projekta i naposletku održivost budućeg nacionalnog parka

Socio-ekonomski aspekti

Turizam je ključni stub nove ekonomije koju FCC razvija. Fondacija promoviše eko-turizam, lokalne proizvode, seoski turizam, kao i sport i kulturne događaje, kako bi povećała prihode stanovnika iz lokalnih zajednica. Time se smanjuje zavisnost od seče šuma, koja koristi samo malom broju ljudi. Većina zajednica ima koristi od čistog okruženja, stabilnih zemljišta i poboljšane infrastrukture. Osim toga, FCC pomaže lokalnim poljoprivrednicima u brendiranju, licenciranju, marketingu i prodaji proizvoda, te podržava lokalne sportske i kulturne inicijative. Fondacija se finansira kombinacijom privatnih donacija, javnih sredstava i korporativnog sponzorstva rumunskih kompanija, čime se obezbeđuje dugoročna finansijska stabilnost.

Upravljanje sukobima sa divljim životinjama

Porast susreta između ljudi i velikih predatora, posebno medveda, navodi FCC da razvije sisteme za brzo reagovanje. Timovi opremljeni dronovima, gumenim mecima i termovizijskim kamerama zaduženi su za rasterivanje životinja i smanjenje štete. Fondacija je formirala i lovno udruženje sa ciljem da kontroliše populacije medveda u ekstremnim slučajevima. Ovaj pristup lokalno stanovništvo vidi pozitivno, jer pruža sistemsku pomoć u kriznim situacijama.

Uloga čuvara prirode

Više od polovine zaposlenih čine čuvari prirode, koji deluju kao ključni faktori u nadzoru divljih životinja, sprovođenju zaštite i ponovnom uvođenju vrsta. Čuvari su lokalni stanovnici, te istovremeno predstavljaju most između fondacije i zajednica. Njihovo prisustvo u selima širi svest o ekološkim vrednostima i gradi poverenje.

Tradicionalno znanje i kulturni aspekt

FCC aktivno koristi i poštuje tradicionalno znanje stočara — njihove metode čuvanja životinja i upravljanja pašnjacima. U Karpatima nikada nije postojala tradicija napuštanja životinja u planinama bez nadzora, pa su psi čuvari, naročito karpatinci, ključni deo sistema. Fondacija razvija programe obuke i uzgoja pasa koji štite stoku i pomažu u smanjenju konflikata sa predatorima. Međutim, zbog smanjenja broja pastira, ove tradicije su ugrožene.

Lekcije i perspektive

Barbara i Kristof ističu da je komunikacija ključ uspeha. U početku, nisu dovoljno ulagali u javno objašnjavanje svojih ciljeva, što je otvorilo prostor za širenje dezinformacija. Danas je komunikacija središnji deo njihove strategije, sa naglaskom na transparentnost i uključivanje svih zainteresovanih strana. Po njihovom mišljenju, budućnost zaštite prirode u Evropi leži u partnerstvu sa lokalnim zajednicama i kombinovanju javnih i privatnih sredstava. Nacionalni park koji se realizuje uz podršku lokalnog stanovništva ima mnogo veće šanse za dugovečnost i uspeh.

Zaključak

Fondacija Konzervacija Karpatija pokazuje kako privatna inicijativa može da preuzme vodeću ulogu u očuvanju prirode. Njihov model spaja ekologiju, društveni napredak i održivu ekonomiju — dok istovremeno čuva jedno od poslednjih prostranstava evropske divljine. Vizija “Evropskog Jeloustona” u južnim rumunskim Karpatima nije samo san o zaštiti prirode, već i nova paradigma suživota između ljudi i prirode, u kojoj lokalne zajednice postaju čuvari ekosistema od globalnog značaja.

Za pisanje teksta korišćen je sadržaj i fotografije sa web sajtova:

• www.carpathia.org
• www.europeanrangers.org

Tekst priredila Dragana Arsić