Šta se zna, a šta se ne zna o nominaciji za UNESKO prirodnu baštinu

• Zašto neke bukove šume jesu, a neke nisu nominovane?
• Koji interesi su jači od zaštite vrhunske prirodne vrednosti?
• Šta je prioritetnije od nacionalne prirodne baštine?
• Zašto u nominaciju nisu uvrštene bukove šume lokaliteta: Ravne u NP Fruška gora, Strogog rezervata prirode Felješana, Opšteg rezervata prirode Vinatovača i Strogog rezervata prirode Mustafa?

Hajdemo redom na osnovu informacija od javnog značaja dobijenih od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Sa korakom unazad.

Značaj nominacije

Najveći značaj proglašenja Unesko prirodne baštine je u nemerljivom ekološkom efektu, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije. Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na Uneskovu listu pokazuje i brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem međunarodnom kontekstu.  I zato je sama aktivnost nominacije za pohvalu, naročito u kontekstu činjenice da je zaštita prirode prilično zanemarena u poslednjoj deceniji u našoj državi.

U maju 2020. pokrenut je postupak nominacije 5 lokaliteta sa bukovim šumama Srbije za Uneskovu listu svetske prirodne baštine. U NP Fruška gora – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP Tara – lokaliteti „Zvjezda” i „Klisura Rače” i u NP Kopaonik – „Kozje stene. Ovi lokaliteti   su tada označeni kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Nominacija je odbijena 2022. godine zbog intenzivnih i prekomernih seča šuma na područjima oko nominovanih lokaliteta u NP Fruška gora. Područja u neposrednom okruženju nominovanih bukovih šuma su tzv. bafer zone, odnosno okolne zaštitne zone. Po osnovnom kriterijumu za Unesko prirodnu baštinu, u bafer zonama prihvatljivo je jedino prebirno gazdovanje šumama i to sečom do maksimalno  10% stabala.  

Nominacija i seča šuma

Da pojasnimo: Kada se u šumi ne seče više od 10 % stabala, to je prebirno gazdovanje što pretstavlja uzgojni model u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume. Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, imamo tzv.oplodne seče kojima se u 2-3 ciklusa poseku sva stabla sa određene površine u nameri da se “omogući” rast mladica koje su samonikle iz semena. Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore. Oplodna seča je komercijalni, intenzivni i prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojeg je integrisano, ekosistemski i klimatski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.

Odbačena nominacija Fruškogorskih lokaliteta je i pokazatelj da u Nacionalnom parku Fruška gora  imamo problem prekomernih seča. Od 2019.godine mi o tome kontinuirano obaveštavamo javnost i nadležne institucije. Možemo slobodno reći da su intenzivne i prekomerne seče direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a UNESKO odbijenica tada 2022. eksplicitno je to i potvrdila. Eksploatacioni planovi upravljanja šumama u zaštićenim područjima prirode se zato moraju napuštati u korist ekosistemskih planova koji prednost daju svim drugim opštekorisnim funkcijama šuma. Upravo ta izmena bi trebalo da se desi i u vezi sa nominovanim lokalitetom Papratski do, da bi nominacija ovoga puta bila prihvaćena.     

Tri godine kasnije

 Dakle, tri godine kasnije država nominuje opet sve lokalitete,  osim lokaliteta Ravne u NP Fruška gora.

Zašto je isključen lokalitet Ravne?

Zavod za zaštitu prirode odgovara: ”Vila Ravne koja se nalazi u centralnom delu lokaliteta Ravne u režimu zaštite I stepena NP Fruška gora, je stavljena u upotrebu od strane Ministarstva odbrane i pristupni putevi ka vili koji se nalaze u okviru lokaliteta Ravne nisu otvoreni za javnost. Zaključeno je da bi trenutno uspostavljeni restriktivni pristup lokalitetu Ravne  pretstavljao problem prilikom buduće nominacije, zbog čega je predloženo da ovaj lokalitet ne bude nominovan…”

Iz ovoga mi slobodno i rezignirano zaključujemo da se potreba za međunarodnom zaštitom prirodnih vrednosti najkvalitetnijih bukovih šuma Fruške gore, povukla pred  potrebom i silom državne bezbednosti koja je u vili od 2023., a mi s pravom sumnjamo da to baš i nije iz  nekih realnih bezbednosnih razloga. Zaključak zasnivamo na činjenici da od kad je izgrađena, vila je imala samo funkciju grofovskog poseda pre II svetskog rata, a posle bila u rezidencijalnom povremenom korišćenju od strane najviših državnih lica, od Tita pa nadalje. No, bez obzira na ovu činjenicu, gledaćemo ipak njenu “pozitivnu” stranu na način da su sad najvrednije bukove šume Fruške gore na lokalitetu Ravne u bezbednim rukama i van domašaja drvoseča. Umesto Uneska, štitiće ih valjda Ministarstvo odbrane, ili bar neki njen deo.

Rezervati Vinatovača, Felješana i Mustafa

Pitali smo zašto bukove šume u rezervatima prirode Vinatovače (37ha), Felješane (15ha), Mustafe(79ha) nisu nominovane, i ako su ovo jedinstvene šume Srbije prašumskog karaktera i visoke ekološke vrednosti, sa stablima čija se starost procenjuje na 200 godina.

Odgovor Zavoda za zaštitu prirode je da ove šume ne ispunjavaju kriterijum veličine, jer su područja manja od 50ha, što je apsolutni minimum za nominaciju.  Dodatno su obrazložili da Strogi  rezervat prirode Mustafa i ako ima zadovoljavajuću površinu, ne ispunjava uslov jer nije deo većeg zaštićenog područja. Ovo objašnjenje za SRP Mustafa je potpuno nelogično, što nas vodi dalje zaključku da je glavni razlog za nenominovanje ovih šuma zapravo rudarenje.

Ove šume su omeđene sadašnjim rudnicima Bor i Majdanpek, ali i potencijalnim rudnicima  na prostoru između Bora, Boljevca, Despotovca i Žagubice. To je i prostor Nacionalnog parka Kučaj- Beljanica koji čeka na proglašenje od februara 2024. kao zaštićeno područje I kategorije.

Šta nam to govori o sistemu zaštite prirode

Ova situacija je direktna  posledica nepostojanja stvarnog sistema zaštite prirode u kojem bi sve prirodne vrednosti imale vrhunski prioritet zaštite u odnosu na eksploataciju istih, a na osnovu  krovnih i sektorskih strategija, operativnih planova i programa. 

Da nije tako, država Srbija bi u proteklom period od 3 godina objedinila sva tri područja u jedno, proglasila Nacionalni park Kučaj-Beljanica i time stvorila uslove za trajnu zaštitu ovih lokaliteta, kako unutrašnjom pravnom zaštitom, tako i dodatno preko statusa Unesko prirodne baštine. Danak se plaća u vidu trajnog gubitka vrhunskih prirodnih dobara, koja su osnov zdravog postojanja i budućnosti svakog naroda.