Buketi orhideja, bageri i drvoseče – pakao zaštite prirode u Srbiji

Za početak, u prilogu su fotografije sa jednog lokaliteta Fruške gore na kom sam danas prebrojao 200 jedinki grimiznog kaćuna na 200 m², a još oko 200 u širem potezu.

Ja se ubih ovih dana da skrenem pažnju na neiskorišteni potencijal u smislu zaštite kada su orhideje na Fruškoj gori u pitanju. Ideja vodilja mi je bila da se kao motivacija i argumentacija za proširenje površina u I stepenu zaštite može iskoristiti njihova ugroženost.

A evo šta sam upravo našao da piše u zvaničnom izveštaju o monitoringu ugroženih vrsta Vojvodine (tu su i orhideje) iz 2004. godine… dakle još pre 20 godina.

Kad se ovo pročita jasno je da naše institucije za zaštitu prirode ne dobacuju dalje od zaključaka na papiru. Zašto nakon ovih zaključaka nisu usledili napori da se orhideje Fruške gore i formalno zaštite i da im se prizna značaj tako što bi se neki lokaliteti na kojima rastu stavili u I stepen zaštite je pitanje nad pitanjima.

Evo i delova koji su jako zanimljivi:

Различите врсте орхидеја су прилагођене различитим станишним условима, а с обзиром да су све вишегодишње биљке основни услов за њихов опстанак је стабилност станишта. Ово посебно важи за оне врсте које до првог цветања под земљом проводе више година. Према томе, јасно је да често механичко померање шумског земљишта, мењање степена осветљености и влажности делује само негативно на орхидеје. Због дужег времена потребног за развој од семена до првог цветања, орхидеје у старту губе трку за простор са многим једногодишњим и двогодишњим биљкама.

Шумске орхидеје често бивају оштећене шумарским радовима. Тако је, 1995. године у храстово – грабовој шуми код насеља Врдник нађена десеткована, ионако мала популација врсте Orchis purpurea, приликом извлачења посечених стабала из шуме. Бројне врсте орхидеја прилагођене су одређеном степену осветљења односно засенчености и влажности станишта. Већа промена ових еколошких фактора, која са собом повлачи и друге, снажно негативно утиче на одржавање орхидеја.

pa zatim piše:

Чуварска служба Националног парка даје примат контроли крађе дрвета и дивљачи, док се на оштећивање, уништавање или искоришћавање било које зељасте биљке уопште не обазире. У суштини крив је систем управљања јер их томе нико не учи, односно, управљачи томе у пракси не придају велики значај. Разлог је једноставан, штета крађе једног стабла дрвета се лако може израчунати, за разлику од букета орхидеја. Међутим, гледано из угла екологије штета је управо обрнута, јер једно стабло у шуми представља мање од 1% популације, док букет орхидеја често премашује 50%.

i malo o posetiocima:

Фрушка гора је због близине града Новог Сада и бројних саобраћајница веома приступачна и омиљено је излетничко место, посебно у мају и јуну када цвета највећи број врста орхидеја. Бачени букети разноврсног полуосушеног цвећа чест су призор на излетничким местима. Међу њима се понекад налазе и орхидеје, углавном Orchis mascula, O. purpurea, O. militaris и Anacamptis pyramidalis. Кидањем надземних цветајућих стабљика слаби виталност јединки што за собом повлачи и смањено преживљавање.

Интересантан је и податак да на Стражилову, једном од фреквентнијих излетничких места, на гробу песника Бранка Радичевића сваке године једна иста особа доноси букет Orchis mascula и O. simia.

pa još malo nekih pametnih predloga:

За разлику од многих земаља Европе у Србији Црној Гори не постоји ни једно волонтерско удружење које би се залагало за очување орхидеја. Генерално, већина људи сматра да орхидеје расту само у тропима. Практично је мало оних који знају за терестричне орхидеје, а још је мање оних који их могу разликовати од других биљака у природи. Сматрамо да би постојање волонтерских удружења која би изводила мониторинг и чији би рад био усмерен на често јавно критиковање предузећа и појединаца који угрожавају орхидеје, могло помоћи у њиховој квалитетнијој заштити.

i na kraju zaključak u kom se uopšte i ne pominje da bi trebalo možda i nešto konkretnije uraditi poput stavljanja lokaliteta u I stepen zaštite:

Много је тога што се дешавало и што се дешава на Фрушкој гори што се може окарактерисати као негативни антропогени утицај. Крчење шума, пошумљавање алохтоним врстама дрвећа, преоравање степа односно њихово претварање у оранице, урбани и индустријски развој су најважнији фактори који утичу на стабилност заједница а самим тим и на орхидеје.

Садашње стање у заштити не само орхидеја већ и свих осталих ретких биљака на Фрушкој гори не може се окарактерисати чак ни као задовољавајуће. Заштита орхидеја је само на папиру док су у природи оне остављене на милост и немилост законима природе којима господари човек.

Почетак решења овог великог проблема видимо у едукацији младих људи (одраслих можда још више) и подизању свести о природним законима, потребама природе и одрживом развоју барем у заштићеним подручјима. Орхидеје су скромне и не траже заливање и окопавање, задовољавају се не дирањем њихове куће и њих самих. Парадокс је у томе што је овај њихов захтев човеку и најтеже да испоштује.

Jasno je da niko u zemlji Srbiji za sve ove godine ko odlučuje o ovim stvarima nije ni za pedalj odstupio od politike da se na Fruškoj gori drži minimalan procenat u I zoni po svaku cenu, a da se narodu servira priča kako na Fruškoj gori i ne postoje prirodne vrednosti osim osolikih muva i nekih levih paprati koje iole vredi zaštititi.

Molio bih sve izletnike ovim putem da ne beru orhideje za 1. maj (neka ne beru cveće uopšte ako ne znaju šta to beru), a nadam se da buketa orhideja na Stražilovu ove godine neće biti.

Autor:
Goran Vučićević