Kako se „obnavljaju“ šume na Fruškoj gori

U svojoj prethodnoj objavi sam skrenuo pažnju na osnovni uzrok prizora devastacije koje zatičemo po celoj Fruškoj gori. Ukratko, uzrok su nestručno (bolje reći katastrofalno) izvedene „oplodne seče“ po celom NP u obimu koji je dominantan u odnosu na „proredne seče“ koje su prethodnih decenija bile dominantna mera „nege“ šuma.

Da se podsetimo: na osnovu 10-godišnjih planova maltene 80% planirane seče je tzv. „oplodna seča“. Šta je oplodna seča? Ukratko, to je seča iz više iteracija tj. „sekova“ čiji bi rezultat trebao na kraju da bude posečena prethodna šuma i umesto nje tepih tzv. „podmlatka“, tj mladica projektovane/željene vrste/vrsta drveća. Dakle, umesto stare šume pretežno „izdanačkog“ porekla treba da dobijemo tepih mladih izdanaka buduće šume „prirodnog“ porekla. Teorija je tu jasna. Ako se primenjuju dosledno sve neophodne mere nege „mladika“ na kraju dobijamo novu šumu „prirodnijeg“ porekla. Ukratko, to oni zovu „prirodna obnova“.

Šta se u stvarnosti dešava? Pa pogledajte Duletove fotografije i recite gde na tim ogoljenim brdima vidite mladice, tj. začetke neke nove buduće „prirodnije“ šume? Nema ih, pustinja.

Ponavljam i naglašavam: 4/5 svega što se seče poslednjih godina seče se u ove svrhe i na ovako katastrofalan način.

Da li znate da kada se svaka ovakva seča završi neupehom onaj ko je to radio mora da nadoknadi štetu? Po zakonima ove države on to mora. Mora da nadoknadi tako što će ručno posaditi mladice, ili snositi kaznene mere.

Ako malo vratite film unazad onda ćete se setiti nekoliko ovakvih „greenwash“ kampanja iz prethodnih godina u organizaciji JPNPFG kada su bili primorani da sade usled ovako pričinjene i inspekcijski ustanovljene štete i za to su mobilisali građanstvo, da bi sve te parcele na kraju zarasle u korov i žbunje.

Prethodnih nekoliko godina oni bukvalno kao da su pušteni s lanca. Pobesneli i pomamili se. I JPNPFG i šumari koji upravljaju manastirskim šumama. Takmiče se međusobno ko će što više i na što gori način da poseče najlepše šume koje imamo na Fruškoj gori. U toj silnoj pomami su zaboravili skroz na sve što su učili u školi i na fakultetima i samo gledaju da iskoriste situaciju i usput što više napune i svoje džepove.

Šta rade inspekcije? Ništa.

Šta kaže nauka, i to šumarska?

Do ruku mi je došao naučni rad iz 2022. godine „СТАЊЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ САСТОЈИНЕ ХРАСТА КИТЊАКА (Quercus petraea agg. Ehr.) НА ФРУШКОЈ ГОРИ У РАЗВОЈНОЈ ФАЗИ МЛАДИКА“

Ovaj rad se bavi istraživanjem na oglednoj površini gde je završena oplodna seča još 2006/2007 godine. Ovo je bila jedna od prvih ovakvih seča na Fruškoj gori i pošto je bila prva jako se vodilo pri izvođenju sekova o svim parametrima, tj. odrađeno je „školski“. Ova parcela se nalazi kraj puta Beočin – Crveni čot sa leve strane pre brda „Stolice“ u odeljenju „15“ odsek „h“. Može se parkirati tamo kraj rampe i putićem uz par koraka obići sve ovo.

Šta su tamo posekli?

Kažu „састојина је по саставу била дефинсана као мешовита шума китњака (изданачка шума китњака и липе), једнодобна, очувана, средње негована.“

Šta su primenili?

Kažu „Применом одговарајућих мера неге из састојине су била уклоњена стабла пратећих врста из доминантног и подстојног спрата. Затим су извршене помоћне мере природној обнови, тј. уклоњен је и подраст непожељних пратећих врста, чиме је регулисан састав састојине, што је истовремено обављено у склопу припремно-оплодног сека (2005. и 2007. године). После успешне природне обнове у састојини је извршен завршни сек.“

Dakle, odrađeno školski.

Šta se dalje radi? Ništa. Bukvalno ništa. Nikave mere nege nisu primenjivane, iako su bile neophodne i obavezujuće. Ekipa naučnika dolazi 2021. godine i zatiče samo 28% preživelih jedinki hrasta kitnjaka.

Evo šta kažu o neprimenjenim merama „У састојини нису примењиване одгворајуће мере неге – сече осветљавања подмлатка и то затечено стање је у овим проучавањима и истраживањима третирано као почетно стање. Због изостанка сеча осветљавања подмлатка до сада није регулисано порекло састојине, састав састојине и смеша, квалитет и здравствено стање, као и разређивање прегустог подмлатка, што је применом негативне селекције била неопходна узгојна мера у развојној фази подмлатка.“

Utvrđeni/zatečeni odnos između hrasta i lipe je 2:1, a svi znamo da lipa puno brže raste i verovatno će za 10 godina taj odnos biti naveliko u korist lipe.

Želeli su hrast, a dobiće većinom lipu. Čak nisu uspeli ni da obezbede da sva stabla budu prirodnog porekla, već je maltene svako četvrto stablo i dalje izdanačkog porekla.

Ovo je očigledan primer kako ne treba da se radi, a u pitanju su rani eksperimenti kad su se bar sekovi radili „školski“. Kad pogledate šta danas ostaje iza ovih njihovih seča pitate se šta će tu uopšte da bude za 50 godina, jer šuma tu nikad neće biti. Samo šikara tu može biti. Lažu oni koji kažu da će tu biti šuma. Ko laže taj i krade.

Na delu je opšta devastacija, pljačka i uništenje najlepših fruškogorskih šuma od strane pohlepnih i nestručnih divljaka.