Koliko im je važna zaštita prirode

Zaštita prirode vs slaganje granitnih kocki na šumskoj stazi

Na ovom primeru se više nego jasno vidi da je zaštita prirode upravljaču tj. novom v.d. generalnog direktora JPNPFG poslednja rupa na svirali. Prioritet mu je razvoj infrastrukture za izletnički turizam, koja po pravilu pospešuje masovnost sa krajnje negativnim uticajem na prirodu i njene vrednosti.

Za upravljača nije problem da se poseče bespotrebno 96 stabala, da bi autentičnu šumsku stazu sa duhovnom i hodočasnom simbolikom do Brankovog groba, pretvorio u kaldrmu. Takođe ova šumska staza osim što je pešačka ona je i biciklistička rekreativna i takmičarska, omiljena upravo zbog svoje prirodnosti, tj. zemlje i korenja od drveća na površini.

Ceo ovaj potez je izložen jakim erozivnim procesima pa je seča 96 stabala debljine od 15-50 cm, i uklanjanje prirodne vegetacije još pogubnije. Odgovornost za ovakvo skrnavljenje šumske staze, narušavanje prirodnog ambijenta i bespotrebno trošenje budžetskog novca ima direktno v.d. generalnog direktora Ž. Cvetković, kao i nadležni pokrajinski sekretar.

Staza na Stražilovu od Čardaka do Brankovog groba je trebalo da bude rekonstruisana na način da se eventualno malo proširi, srede drveni prelazi, klupe, ojačaju stepenice drvenim potporama, a takođe srede i delovi koji trpe uticaj erozije. Normalno bi bilo da se izletnička funkcija Stražilova drži pod kontrolom, da se ne bi desilo da sledeća faza bude konceptbar i parking na vrhu brda pored Brankovog groba.

Kao i svi graditeljski projekti u Srbiji i ovaj je vrlo „zanimljiv“ sa aspekta izbora izvođača i ugovorenih cena. Sumnja na korupciju je više nego osnovana. Projekat je uradila firma „Građevinar“ DOO iz Sremskih Karlovaca koja postoji od 2005.god, a njen vlasnik je do pre par godina bio načelnik uprave za komunalne poslove i životnu sredinu u opštini Sremski Karlovci. Izvođač radova je firma „DNB Consulting“ iz Lazarevca. Na Portalu javnih nabavki struktura ponuđenih cena nije data po vrsti radova i materijala shodno predmeru i proračunu, pa s pravom sumnjamo da je ugovoreni iznos prilično „naduvan“. Po tržišnoj ceni granitne kocke 10x10x10 i po predmeru radova (površina oko 1.400m²), sama kocka ne može biti više od 5 miliona dinara. Kako se došlo do cirka 40 mil.din. možemo samo da nagađamo i pretpostavljamo!

Šta mislite šta je sve moglo da se uradi od aktivnosti zaštite prirode (monitoring i mere zaštite) za 40 miliona dinara? Svašta je moglo da se uradi. Na primer, da se angažuju mladi istraživači biolozi i ekolozi da istraže, kartiraju i evidentiraju brojne biološke vrste i staništa. Da se organizuju istraživački kampovi koji bi istinski doprineli zaštiti prirodnih vrednosti i edukaciji posetilaca u pravcu ekološkog turizma. Ali to ovim predstavnicima vlasti i upravljaču ne odgovara, jer su stručne biološke aktivnosti i edukacija o funkciji zaštite prirode u direktnoj koliziji sa eksploatacijom šuma koja je ovoj vlasti prioritetna.

Da je generalno u Srbiji zaštita prirode zapostavljena i da se zaštićena područja tretiraju samo kao potencijal za eksploataciju, izgradnju i neekološki turizam, govori i podatak da je u 2022. godine u 98 zaštićenih područja prirode koja je proglasila Republika, za monitoring i mere zaštite ukupno potrošeno 68 miliona dinara. A ova staza košta cirka 40 miliona dinara.

Ovaj projekat finansira Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i to pokazuje njihov kapacitet razumevanja zaštite prirode u našem najstarijem Nacionalnom parku, dragulju Vojvodine! U mreži donosilaca odluka vladajuće stranke, nema više ko da kaže „e ne može tako, nego mora ovako“… zbogom pameti i struko!

Više je nego jasno da je zaštita prirode upravljačima nacionalnih parkova balast, teret koji ih opterećuje i da su im omiljene šumarske i građevinske aktivnosti i urbani, masovni turizam koji uništava prirodu. Postoje i pozitivni primeri i trendovi, naravno, kao na primer NP Tara koji je na monitoring i mere zaštite prirode u 2022. godine potrošio 5 miliona dinara, a na promociju i edukaciju 4,5 miliona dinara. Slaba uteha za zaštitu prirode svakako, a pogotovo u kontekstu nestajanja Brankove autentične šumske staze zarad privatnih biznisa i pofiterstva.

Izvor podataka o utrošenim sredstvima u zaštićenim područjima prirode su godišnji Izveštaji o sprovođenju mera zaštite prirode za 2022. koje upravljači dostavljaju Ministarstvu zaštite životne sredine.