Planske seče, šumske krađe i zaštita prirode

U Nacionalnom parku Fruška gora, najveću površinu čine šume. One se prostiru na 92% površine pa je iz tog razloga način upravljanja šumama jedan od najbitnijih indikatora za ocenu stepena i obima ostvarenja zaštite prirode u zaštićenom području najviše nacionalne kategorije. Zaštita šumskih ekosistema i svih opšte korisnih funkcija šuma (ekoloških, socijalnih, klimatskih i mnogih drugih iz širokog spektra ostalih zaštitnih funkcija) su pokazatelj koliko javne politike (zakoni i ostali propisi) i praksa koju sprovode nadležne institucije i javna  preduzeća, uopšte “rade” za zaštitu prirode, a koliko za ekonomsko-finansijske centre moći kojima je zaštita prirode zapravo prepreka za ostvarivanje prihoda i profita.  

Analizirali smo Izveštaj o ostvarivanju programa upravljanja NP Fruška gora za 2023. dobijenog putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Već sama činjenica da izveštaji nisu dostupni javnosti govori o stepenu netransparentnosti poslovanja NP Fruška gora.  Takođe, ovi izveštaji bi morali biti dostupni i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, ali za sada nisu, jer se čeka da famozna digitalizacija dođe i u ovaj sektor.

U ovom tekstu ćemo pokušati da osvestimo problem seče šuma na relaciji planske i neplanske seče (šumske krađe), jer najčešće ljudi koji nisu dublje u materiji misle da su sve seče u Nacionalnom parku bespravne.  Ne nisu, seče su dominantno planske što je suštinski najveći problem.

Po podacima iz Izveštaja u 2023. godini JPNP Fruška gora je podnelo 11 krivičnih prijava za šumsku krađu.  Po zapisnicima u koje smo imali uvid, NN počinilaca je bilo 7, a  4 su poznata jer su zatečeni u vršenju krivičnog dela šumske krađe.

Ukupna količina šumske krađe  je bila  98,96 m³, a ukupna vrednost je oko 8.797 EUR.

Po podacima iz istog Izveštaja u 2023. godine planirana je seča na radnoj površini  od  906 ha, planirana količina je 57.368 m³.

Ukupna količina  realizovane planske seče je 42.166 m³. Ukupna ostvarena vrednost od prodaje  drvnih sortimenata je oko 2.233.830 EUR.

* Podatak iz Izveštaja o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih  aktivnosti iz Plana poslovanja za 2023. 

Kada je reč o bespravnim sečama treba uzeti u obzir i činjenicu da postoje i bespravne seče koje nikad neće biti otkrivene i procesuirane. O njima imamo dojave meštana iz okolnih sela i naselja koje oni sami imaju strah da prijave jer su počinioci njihove komšije. O njima možemo samo da pretpostavljamo da su u pitanju bespravne seče za lični ogrev ili nelegalnu prodaju ogrevnog drveta. Takođe je činjenica da se bespravne seče kao ekološki kriminal najteže i otkrivaju i dokazuju zato što se dešavaju daleko od očiju javnosti, ali i  zbog česte sprege zaposlenih iz javnog preduzeća i počinilaca.

U grafičkom prikazu je pretstavljena struktura ukupnog budžeta  i utrošak sredstava za plate zaposlenih kao i samu zaštitu prirode i kulturnog naseleđa.  Vidimo da najveći deo finansija dolazi od iskorišćavanja šuma 67%, od naknada za korišćenje zaštićenog područja 25% i 13% od nadležnih ministarstava (Ministarstva zaštite životne sredine , Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i budžet AP Vojvodine).

Eksploatacioni način upravljanja zaštitom prirode je posledica opšteg stava donosilaca odluka (vlasti) da je isključiva svrha prirodnih dobara da budu izvor prihoda i profita. Saglasnost na ovakav način upravljanja daju nadležni zavodi za zaštitu prirode (pokrajinski i republički) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u vidu svojih studija o zaštiti prirode i uslova zaštite prirode za desetogodišnje planove i godišnje programe upravljanja.

Da li je Ministartvo zaštite prirode puki izvršitelji naloga iz vladajuće stranke? Da li su oni odgovorni za šumsku hobotnicu koja planski masakrira naše šume preko javnih preduzeća? Da, jer na osnovu Zakona o zaštiti prirode (2015, 2016, 2021.) Zakona o nacionalnim parkovima (2016.) i Zakona o šumama (2015.) od seča je pošteđeno samo 23.228 ha, što je 0,8% od ukupnog šumskog fonda u Srbiji.

Nacionalna inventura šuma 2023. Šume bez intervencije čoveka.

Nadležna ministartva za sektor  zaštite prirode i životne sredine i sektor šumarstva su zakone upodobili potrebama intenzivne eksploatacije.Takvi zakoni aminuju masakriranje šuma i biodiverziteta. Zato nije dovoljno zahtevati samo poštovanje zakona, već je neophodno zahtevati izmenu relevantnih zakona u cilju efektivnog sprovođenja zaštite prirode i ekoloških, socijalnih i svih mnogobrojnih opštekorisnih funkcija šuma.

Amin za 3% u režimu 1. stepena zaštite. Po Zakonu o nacionalnim parkovima na Fruškoj gori se intenzivno seče šuma na 97% površine, sa argumentacijom potrebe konverzije izdanačke (panjače) u visoke šume (semenske). Zato je preko 80% seča šume u poslednjih 10 godina oplodnog karaktera (vrsta seče kad se poseče cela šumska sastojina iz 2-3 puta), ali nažalost bez vidljivog rezultata.

Ipak oni se uvek pozivaju na  plan: Osnove gazdovanja šumama NPFG 2017-2026.

Dokumentaciona osnova za ovaj  Zakon i obim i način zaštite prirode je Studija o  zaštiti prirode Fruške gore koju je uradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2015. godine.

Šume Fruške gore su dodatno ugrožene jer je Eparhiji sremskoj  restitucijom vraćeno 6.000 ha Oni šume daju u zakup preduzetniku i po koncesionom modelu gazdovanja šumama imaju prihod od oko 180.000 do 200.000 EUR godišnje. Integralno sprovođenje zaštite prirode je i formalno otežano. Javnost nema uvid u način upravljanja šumama u Eparhiji sremskoj  i ako je cela površina Nacionalnog parka javno prirodno dobro.

Efektivna zaštita prirode u zaštićenim područjima prirode zavisi od javnih politika  koje bi trebalo da počivaju na krovnim strategijama jedne države. Naša država nema stretegiju svog razvoja, nema strategiju razvoja šuma i strategiju zaštite prirode. To govori o opredeljenu donosilaca odluka ka stihijskoj eksploataciji prirodnih dobara i to najviše u cilju zadovoljenja privatnih interesa, brze zarade, kratkoročne dobiti i dugočne štete po javni interes. Zaštićena područja prirode nisu pošteđena eksploatacije i sve je dozvoljeno, ako ne po slovu zakona, onda će tumačenje zakona dati zeleno svetlo za eksploataciju.

” I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. „
Ovako je slavni Hans Kristijan Andersen pisao o Srbiji u svom putopisnom dnevniku 1842. godine.