Prvi korak ka ekosistemskom upravljanju šumama

Po prvim obraćanjima javnosti upravljač NP Fruška gora nas obaveštava da je tokom olujnih nevremena pričinjena šteta od vetroloma i vetroizvala na površini od oko 14.000 ha, što je u drvnoj masi oko 70.000m³, po njihovim procenama. To je nešto malo više od polovine cele površine Nacionalnog parka i nešto malo više od godišnjeg iznosa planskih seča javnog preduzeća.

Upravljač je dužan da u roku od 3 meseca sačini Plan sanacije koji odobravaju nadležne instance!

Očekujemo da će javno preduzeće, s obzirom na obim i količinu drvne mase, kroz vanredni prihod ostvariti novac za plate i ostale tekuće troškove, a da će Plan sanacije biti zasnovan na budžetskim sredstvima iz fonda za šume. Tako bi trebalo da bude! Neko će reći redovne planske seče nemaju veze sa ovim vanrednim prihodima od prodaje iz vetroloma i vetroizvala, ali to baš i ne stoji. Administrativno je verovatno tako, ali logično bi bilo da itekako ima i veze i smisla.

Smisao je da se obnovi šumski fond i zato tražimo da se uvede moratorijum na redovnu seču šuma, minimum na 5 godina!

Imajući u vidu da je upravljanje zaštićenim područjima bremenito brojnim problemima jer je fokus na eksploataciji prirodnih dobara i na raznoraznim uzurpacijama i devastacijama, bitno je započeti sa korenitim reformama. Reformama koje će doneti novi organizaciono-pravni okvir, novi način upravljanja šumama, ali i povećati kapacitet stručnosti, uvesti efektivno učešće zainteresovane javnosti i stručnih nevladinih organizacija.

Mora se izaći iz kruga eksploatacije šuma, interesnog stranačkog i privatno-profiterskog umrežavanja, na štetu javnih interesa i prirode. I mora se uvesti moratorijum i na izvoz drvne sirovine.