Šta su nama naše šume

Na inicijativu urednika časopisa DRVOtehnika, g. Dragojla Blagojevića napisala sam tekst na temu šuma sa ekološkog aspekta.

Napisan je u traganju za odgovorima na pitanja:

Šta su nama naše šume?

Imamo li pravo da uopšte pitamo šta su nama naše šume, imamo li pravo da, ako nismo šumarski inžеnjeri, uopšte razmišljamo o šumama i šumarstvu?

Kako je nestao pojam šume kao prirodnog dobra od nacionalnog značaja?

DRVOtehnika je revijalni časopis za poslovnu saradnju, marketing, tržište, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nameštaja, šumarstvu i graditeljstvu. Prvi broj časopisa izašao je 12. oktobra 2003. godine. Časopis izlazi četiri puta godišnje.

U ovom broju iz ekološke oblasti možete pročitati odlične tekstove:

• O Nacionalnom parku Tara „Problem je što svi ne doživljavaju zaštitu prirode na isti način“
• O Josifu Pančiću „Ako hoćeš da uništiš jedan narod, onda mu prvo uništi šumu“, govorio je Pančić
• O istorijatu otkrića omorike „Posebna fela četinara“
• O integralnom gazdovanju šumama kroz razgovor sa prvim direktorom JP Srbijašume „Budućnost je u semenu sadašnjosti; O pošumljavanu; Kako se to šumarstvo može razvijati ako nema dovoljno semenskog i sadnog materijala.“
• O napadima na novinare koji pišu o ekološkim temama u EU, a i samom uredniku Drvotehnike je prećeno smrću zbog pisanja o korupciji i kriminalu u šumarstvu Srbije
• O raspravi u EU o zakonima o zaštiti prirode i šuma, ili da li je „Ekonomija važnijao od ekologije“
• i još puno tekstova o šumarstvu, Šumarskom fakultetu, biomasi, drvnoprerađivačkoj industriji…

Ceo časopis je na linku https://drvotehnika.com, a moj tekst je na 36 strani.

Preporučujem ga, ne samo zato što je moj tekst u njemu, već da biste se upoznali sa širom slikom o ekološkim aspektima šumarstva i u kontekstu drvnoprerađivačke indsutrije i trendova ekonomije.

Imperativ je i promena narativa da jedino ekonomsko gazdovanje šumama ima finansijsku vrednost. Nasuprot tome mora biti sve glasniji i narativ i zahtev da se usluge šumskih ekosistema izraze finansijski, jer su one čuvari biodiverziteta, vode, vazduha, zemlje, zdravlja, hrane. To bi bio i osnov za obezbeđivanje državnih subvencija zato što je to ulaganje u prirodna dobra u dugoročnom zajedničkom interesu jednog naroda.

Hvala puno uredniku časopisa na ovoj prilici. Verovatno će se neki šumarski inžinjeri opet jediti, ali bože moj, sve u rok njegove službe.