Šuma Kalište – kažnjeni nakon 5 godina suđenja

Doneta je prvostepena osuđujuća presuda za privredni prestup zbog bespravne seče šume Kalište kod Sremskih  Karlovaca, GJ Poloj, RJ Sremska Kamenica. Optužni predlog je podignut nakon dva inspekcijska nadzora sprovedena po našoj  prvoj inspekcijskoj prijavi u maju 2019.god, nakon što smo se osnovali kao Pokret. Nama nije poznato da je ikada pravno lice JPNPFG osuđeno za vršenje nezakonitog dela, pa zato smatramo da je ova presuda značajna, i ako su kazne male.

Presuđeno je da su odgovorni za bespravnu seču, jer počinjena seča nije bila u godišnjem Planu seča, a njihova odgovornost je u propuštanju dužnog nadzora nad radom neposrednih lica koja su dozvolila da se poseče čitav odsek nezakonito.

• 1. Protiv upravljača JP Nacionalni park Fruška gora kao pravnog lica – novčana kazna od 1.300.000 din.
• 2. Protiv v.d. generalnog direktora JPNPFG, novčana kazna od 60.000 din. Vršilac ove funkcije je tada bio Radoslav Krunić.
• 3. Protiv rukovodioca RJ Sremska Kamenica 30.000 din. Vršilac ove funkcije je tada bio Dušan Kovačević.

Sudija je odlično vodila ceo postupak. On je bio dugotrajan zbog detaljnog izvođenja dokaza i svedočenja više lica, ali i zbog opstrukcije samog JPNPFG, odnosno odbrane optuženih. Pokušaji odbrane da bespravnu seču prikažu kao radnju koja nije proizvela materijalnih štetu za državu, jer je „višak“ posečenog drveta naplaćen od privatne firme „Gradina“doo,  koja je sekla na osnovu ugovora o prodaji šume na panju, potpuno su propali. Sjajna sudija je dala odlično obrazloženje pozivajući se i na opšte korisne funkcije šuma koje su navedene u Zakonu o šumama u članovima 13, 9, 7, 6.Citiramo veće sudija na čelu sa predsednicom veća Gordanom Vojnović Jovanović:

„S obzirom na značaj šuma i potrebu kontinuirane  zaštite prirode, te intenciju zakonodavstva donošenjem  Zakona o šumama, u konkretnom slučaju nema mesta primeni instituta neznatne društvene štetnosti, jer nisu ispunjena oba kumulativna uslova: da se radi o delima malog značaja i da su štetne posledice neznatne ili odsutne. Počinjeni privredni prestupi nisu dela malog značaja, a šteta je nastupila ugrožavanjem opštekorisnih funkcija šuma usled čiste seče stabala u područjima koja nisu planirana godišnjim planom seča. Dakle, ne radi se o šteti po okrivljeno pravno lice ( koje je uspešno naplatilo i bespravno posečenu količinu drveta), nego o šteti za životnu sredinu i društvenu zajednicu.“

Zanimljivo je da se optuženi trećeg reda izjasnio da priznaje privredni prestup, ali ne i svoju odgovornost, obrazlažući da je on postupao po nalogu svog nadređenog tehničkog direktora. Na toj poziciji je tada  bio Konstantin Plužarević. Sudija je tadašnjeg tehničkog direktora saslušala kao svedoka, ali s obzirom da on nije bio u optužnom predlogu ona nije mogla da razmatra njegovu odgovornost. Možemo legitimno da se pitamo da li je ovo svesni  propust tužioca? Zanimljivo je da je K.P. smenjen u novembru 2019.,  nekoliko meseci nakon otkrivanja slučaja Poloj.

Ova presuda je značajan pomak. Da je više inspektora, savesnih nezavisnih tužilaca, da je kaznena politika oštrija, sudstvo brže, sigurno da počinioci bespravnih seča ne bi tako haralili našim šumama, ni „sistemski“, a ni pojedinačno.

Videćemo kako će apelacioni sud odlučiti jer su osuđeni podneli žalbe. Preuzmite dokument presude.