Nakon 4 godine Upravni sud je doneo presudu kojom poništava Rešenje Pokrajinskog sekretarijata za
urbanizam i zaštitu životne sredine od 18.januara 2022.god kojim je ovaj sekretarijat u svojstvu
drugostepenog organa odbio Zahtev Dragane Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma i Pokreta Odbranimo
šume Fruške gore da poništi Rešenje o uslovima zaštite prirode za postavljanje ograde na lokalitetu Kesten izdato od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Dragana Arsić je u svojstvu zastupnika Udruženja za zaštitu šuma i Pokreta Odbranimo šume Fruške gore podnela Zahtev kao vanredni pravni lek u decembru 2021. godine uz pravnu podršku advokata iz Beograda Mihaila Pavlovića.

Upravni sud je 24. 4. 2026. presudio da je Pokrajinski sekeretarijat postupio suprotno odredbama
Zakona o opštem upravnom postupku kada je odbio Zahtev Dragane Arsić sa obrazloženjem da ona
nema aktivnu legitimisanost, niti da je njen Zahtev pravno uređen. Upravni sud je presudio da je Zahtev za poništavanje rešenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u potpunosti pravno uređen i da je Dragana Arsić aktivno legitimisana kao zastupnik kolektivnog interesa, javnog interesa u borbi za zaštitu prirode Nacionalnog parka Fruška gora.

Nezakonito postupanje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

Podsetimo da je Rešenje o uslovima zaštite prirode za postavljanje ograde izdao Pokrajinski zavod za
zaštitu prirode u avgustu 2020.god Sanji Petrić na njen zahtev, a nakon više inspekcijskih prijava kojim su aktivisti PokretaOŠFG razotkrili uzurpaciju dela Nacionalnog parka Fruška gora, kao i više nezakonitih radnji, među kojima su izgradnja betonskog puta i postavljanje ograde u dužini od oko 8km oko lokaliteta Kesten.

Tada, umesto da inspekcija zaštite životne sredine u koordinaciji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode naloži uklanjanje ograde i vraćanje u prvobitno stanje, oni rade suprotno. Potpuno
klijentelistički ispunjavaju želje supružnicima Sanji i Nebojši Petrić i izdaju Rešenje o uslovima zaštite prirode za postavljanje ograde, čime su institucionalno legalizovali njihove nezakonite radnje. Umesto da zaustave uzurpaciju i uništavanje prirode, oni su najdirektnije doprineli ubrzanoj kumulativnoj devastaciji što je vidljivo na terenu sve vreme u proteklih 5 godine.

Aktivistima SLAPP TUŽBE, a moćnim Petrićima ispunjene želje

Aktivisti Pokreta OŠFG su zbog svoje borbe protiv uzurpacije i ograđivanja dela Nacionalnog parka Fruška gora na Kestenu, bili izloženi SLAPP tužbama od strane supružnika Petrić. Supružnici su ih tužili za ometanje poseda, za materijalnu štetu za presečen katanac i žicu, za povredu ugleda i časti i duševne bole zbog govora na protestu na Kestenu i objavama na društvenim mrežama u oktobru 2021. godine. U pravosnažnim presudama sudije Osnovnog suda u Novom Sadu su presudile u korist aktivista obrazlažući svoje presude između ostalog i pravom na slobodno kretenje ljudi i divljih životinja u Nacionalnom parku u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o šumama, Uredbom o ekološkoj mreži, i drugim pozitivnim propisima i planskim dokumentima. Ove presude su ujedno i dodatni argumenti za poništavanje Rešenje PZZP-a, jer ograda nije ni smela biti postavljenja u Nacionalnom parku.

Popravni za Pokrajinski sekretarijat

Imajući u vidu ovu vrlo značajnu presudu Upravnog suda, kao i pravosnažne presude u SLAPP tužbama u korist aktivista OŠFG, s pravom se očekuje da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u ponovljenom postupku odlučivanja, poništi i ukine Rešenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode o uslovima zaštite prirode za postavljanje ograde. Uklanjanjem ovog nezakonitog akta iz pravnog sistema države, obezbedio bi se pravni i institucionalni osnov za uklanjanje ograde iz Nacionalnog parka, sa javnih površina, javnih puteva i planinarskih staza. Priroda bi bila ponovo dostupna i ljudima i divljim životinjama onako kako to nalažu pravna akta o zaštiti prirode, kao i civilizacijski standardi. Da li je počelo buđenje i u institucijama, videćemo uskoro.

Preuzmite i pogledajte presudu Upravnig suda.

The post Upravni sud presudio u korist Dragane Arsić appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Karpatima pripadaju neke od najvećih nefragmentisanih i najočuvanijih šuma u Evropi, sa bogatim biodiverzitetom i prisustvom glavnih evropskih predatora — medveda, vukova i risa. U Rumuniji, od 2005. godine, restitucija nacionalizovanih šuma pokrenula je talas ilegalnih seča koje su ugrozile integritet karpatskog ekosistema. Kao odgovor na to, 2009. godine je osnovana Fondacija Konzervacija Karpatija (FCC), čiji je cilj zaštita i obnova prirodnog bogatstva regiona.

Osnivanje i ciljevi Fondacije

Fondaciju je osnovalo 12 filantropa i zaštitnika prirode, među kojima su ključnu ulogu odigrali biolozi Barbara i Kristof Promberger, nemački istraživači vukova koji su 1990-ih radili u Rumuniji. Šokirani razmerama deforestacije, odlučili su da pokrenu inicijativu za kupovinu i zaštitu šumskog zemljišta. Njihov krajnji cilj je stvaranje najvećeg nacionalnog parka u Evropi, veličine oko 250.000 hektara, u području planina Fagaraš, Nacionalnog parka Pjatra Krajuluj i planine Leaota.

FCC nastoji da vrati zemljišta u javno vlasništvo nakon uspostavljanja trajne zaštite, stvarajući rezervat divljine svetske klase – evropski pandan američkom Jeloustounu. Fondacija želi da pokaže da očuvanje prirode i ekonomski razvoj mogu da idu ruku pod ruku, posebno kroz održivu, lokalno vođenu ekonomiju.

Vizija FCC-a je stvaranje velikog, funkcionalnog ekosistema koji podržava stabilne populacije velikih mesoždera i omogućava nesmetane prirodne procese. Fondacija teži da ovaj novi nacionalni park postane evropski simbol za očuvanje prirode i model održivog razvoja. Rad organizacije podrazumeva očuvanje i obnovu karpatskih ekosistema kroz sticanje, zaštitu i upravljanje šumama i travnjacima – sve u korist biodiverziteta i lokalnog stanovništva. FCC želi da poveže ekologiju i ekonomiju kroz “zelenu konverziju” – prelazak zajednica sa šumarstva na turizam i poljoprivredu malog obima.

Pionirska privatna inicijativa

Rad fondacije predstavlja prvu privatnu inicijativu te vrste u Evropi. FCC je do sada otkupila više od 28.000 hektara šuma i stavila ih pod potpunu zaštitu. Osim kupovine zemljišta, zakupili su i više lovišta da bi ograničili komercijalni lov i preusmerili ga u službu upravljanja konfliktima između ljudi i životinja. Barbara i Kristof Promberger osvojili su najvažniju nemačku medijsku nagradu “Bambi” za zaštitu klime i prirode, čime je međunarodno prepoznat njihov doprinos očuvanju Karpata.

Faze projekta

Projekat FCC-a realizuje se u dve glavne faze:

1. Prva faza obuhvatala je kupovinu zemljišta, renaturalizaciju uništenih područja i reintrodukciju nestalih vrsta, poput evropskog bizona (Bison bonasus) i dabra (Castor fiber). Zajedno sa planovima za povratak lešinara, ovi koraci doprinose potpunijem ekosistemu.
2. Druga faza fokusira se na socijalno-ekonomsku regeneraciju susednih zajednica i izgradnju poverenja među lokalnim stanovništvom. Fondacija zapošljava preko 150 ljudi, uglavnom iz lokalnih sela, što im omogućava da postanu ambasadori projekta u svojim sredinama.

Izazovi i strategije

Jedan od najvećih izazova jeste nepoverenje lokalnog stanovništva prema eksternim inicijativama. Mnogi se plaše ograničenja prava svojine, gubitka pristupa drvetu za ogrev ili stranog uticaja. Fondacija zato vodi hiljade ličnih razgovora, ali i programe obrazovanja u školama, pokazne turističke ture i susrete sa zajednicama iz drugih nacionalnih parkova.

Barbara naglašava da je cilj podrška od dole (bottom-up) i stvaranje nacionalnog parka kroz uverenje i saradnju, a ne kroz političku prisilu. Takav pristup garantuje dugoročnu održivost projekta i naposletku održivost budućeg nacionalnog parka

Socio-ekonomski aspekti

Turizam je ključni stub nove ekonomije koju FCC razvija. Fondacija promoviše eko-turizam, lokalne proizvode, seoski turizam, kao i sport i kulturne događaje, kako bi povećała prihode stanovnika iz lokalnih zajednica. Time se smanjuje zavisnost od seče šuma, koja koristi samo malom broju ljudi. Većina zajednica ima koristi od čistog okruženja, stabilnih zemljišta i poboljšane infrastrukture. Osim toga, FCC pomaže lokalnim poljoprivrednicima u brendiranju, licenciranju, marketingu i prodaji proizvoda, te podržava lokalne sportske i kulturne inicijative. Fondacija se finansira kombinacijom privatnih donacija, javnih sredstava i korporativnog sponzorstva rumunskih kompanija, čime se obezbeđuje dugoročna finansijska stabilnost.

Upravljanje sukobima sa divljim životinjama

Porast susreta između ljudi i velikih predatora, posebno medveda, navodi FCC da razvije sisteme za brzo reagovanje. Timovi opremljeni dronovima, gumenim mecima i termovizijskim kamerama zaduženi su za rasterivanje životinja i smanjenje štete. Fondacija je formirala i lovno udruženje sa ciljem da kontroliše populacije medveda u ekstremnim slučajevima. Ovaj pristup lokalno stanovništvo vidi pozitivno, jer pruža sistemsku pomoć u kriznim situacijama.

Uloga čuvara prirode

Više od polovine zaposlenih čine čuvari prirode, koji deluju kao ključni faktori u nadzoru divljih životinja, sprovođenju zaštite i ponovnom uvođenju vrsta. Čuvari su lokalni stanovnici, te istovremeno predstavljaju most između fondacije i zajednica. Njihovo prisustvo u selima širi svest o ekološkim vrednostima i gradi poverenje.

Tradicionalno znanje i kulturni aspekt

FCC aktivno koristi i poštuje tradicionalno znanje stočara — njihove metode čuvanja životinja i upravljanja pašnjacima. U Karpatima nikada nije postojala tradicija napuštanja životinja u planinama bez nadzora, pa su psi čuvari, naročito karpatinci, ključni deo sistema. Fondacija razvija programe obuke i uzgoja pasa koji štite stoku i pomažu u smanjenju konflikata sa predatorima. Međutim, zbog smanjenja broja pastira, ove tradicije su ugrožene.

Lekcije i perspektive

Barbara i Kristof ističu da je komunikacija ključ uspeha. U početku, nisu dovoljno ulagali u javno objašnjavanje svojih ciljeva, što je otvorilo prostor za širenje dezinformacija. Danas je komunikacija središnji deo njihove strategije, sa naglaskom na transparentnost i uključivanje svih zainteresovanih strana. Po njihovom mišljenju, budućnost zaštite prirode u Evropi leži u partnerstvu sa lokalnim zajednicama i kombinovanju javnih i privatnih sredstava. Nacionalni park koji se realizuje uz podršku lokalnog stanovništva ima mnogo veće šanse za dugovečnost i uspeh.

Zaključak

Fondacija Konzervacija Karpatija pokazuje kako privatna inicijativa može da preuzme vodeću ulogu u očuvanju prirode. Njihov model spaja ekologiju, društveni napredak i održivu ekonomiju — dok istovremeno čuva jedno od poslednjih prostranstava evropske divljine. Vizija “Evropskog Jeloustona” u južnim rumunskim Karpatima nije samo san o zaštiti prirode, već i nova paradigma suživota između ljudi i prirode, u kojoj lokalne zajednice postaju čuvari ekosistema od globalnog značaja.

Za pisanje teksta korišćen je sadržaj i fotografije sa web sajtova:

• www.carpathia.org
• www.europeanrangers.org

Tekst priredila Dragana Arsić

The post Pionirski rad u očuvanju rumunskih Karpata appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Dragi prijatelji!

Želeli bismo da vas pozovemo da još jednom podržite regionalnu sadnju drveća „Drveće prijateljstva“, koju je pokrenuo Evropski fond za Balkan (EFB) i sprovodi se u tesnoj saradnji sa lokalnim partnerima u svim zemljama regiona od 2020. godine. U četvrtak 27. novembra, istovremenom sadnjom 550 drveća u 11 gradova širom regiona, obeležićemo 6 godina koordinisane regionalne akcije za negovanje solidarnosti i podizanje svesti o zagađenju vazduha. Lokalna akcija će biti realizovana u Sremskim Karlovcima, na potezu od nadvožnjaka prema Dunavu uz trasu puta i pruge, prema novoj zgradi železničke stanice.

Tokom proteklih godina, „Drveće prijateljstva“ je preraslo u aktivnost koja služi kao primer regionalne solidarnosti. Stotine angažovanih građana okupilo se kako bi pokazali regionalnu solidarnost sadeći ovo drveće zajedno, u isto vreme širom regiona. Ove istovremene akcije organizovane su ne samo u prestonicama, već i u manjim gradovima poput Bora, Sremskih Karlovaca, Đakovice, Peći, Smedereva, Kosjerića, Zenice, Tuzle, Kamže. Do sada je ukupno 2700 stabala zasađeno u 15 gradova 6 zemalja našeg regiona, uz učešće 20 lokalnih partnera.

Zagađenje vazduha ostaje jedan od najvećih izazova u našem regionu, ozbiljno utičući na zdravlje i kvalitet života naših građana i doprinoseći alarmantnim stopama plućnih bolesti. Kampanjom „Drveće prijateljstva“ želimo da se podsetimo da promene počinju malim, ali značajnim akcijama. „Zajedničkom sadnjom drveća širom regiona, ne borimo se samo za čistiji vazduh, već negujemo solidarnost, nadu i odgovornost prema generacijama koje dolaze“, objašnjava Veton Zekoli, novi izvršni direktor EFB-a.

Naš cilj je i dalje isti – da nastavimo da pokazujemo da je preuzimanjem individualne odgovornosti i informisanjem javnosti o ozbiljnosti zagađenja vazduha i klimatskih promena moguće napraviti razliku na lokalnom i regionalnom nivou. Zemlje Zapadnog Balkana i dalje prednjače po najgorem kvalitetu vazduha u Evropi. Svi građani regiona su podjednako izloženi smrtonosnim zagađivačima vazduha.

Šesto izdanje „Drveća prijateljstva“ organizuje Evropski fond za Balkan u saradnji sa lokalnim partnerima – Eko forumom iz Zenice, Fondacijom za razvoj i demokratiju iz Sarajeva, Karton Revolution iz Tuzle, Institutom za upravljanje teritorijom životne sredine iz Tirane, Zelenom renesansom iz Peći, Air Care iz Skoplja, KOD-om iz Podgorice, Pokretom Odbranimo šume Fruška gora iz Novog Sada, Pokretom gorana Vojvodine i Udruženjem za razvoj grada iz Bora. Stvaranje zelenih žarišta na mapi regiona, istovremenom sadnjom naših „Drveća prijateljstva“, još jednom će poslati poruku lokalnog delovanja i regionalnog razmišljanja.

Lokalni partneri ove akcije Odbranimo šume Fruške gore i Pokret gorana Vojvodine, učešćem u akciji sadnje šalju i poruku da je neophodno da se sačuvaju postojeće šume u Vojvodini koja je najmanje šumovita regija u Evropi i već sad na razne načine trpi dramatične posledice klimatskih promena.  

I zato je lokalna poruka „Sadimo zajedno nove i sačuvajmo zajedno postojeće šume“!

The post Šest godina Drveća prijateljstva appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Udruženje za zaštitu šuma je u roku podnelo primedbe Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Ovim putem obaveštavamo javnost o njima, sa ciljem da tema ne ostane ispod radara, posebno  imajući u vidu izuzetno turbulentnu društveno-političku situaciju u našoj  državi, kada se prioriteti menjaju na dnevnom nivou, a profiteri u saradnji sa institucijama nesmetano sprovode svoje biznis planove.  

Smatramo da je tema izuzetno važna, jer činjenica da je finansijer izmena privatna kompanija “Wind park Samoš” doo,  stvara opravdanu sumnju da iza svega stoji klijentelizam i korupcija na najvišem nivou. Zašto bi jedna privatna kompanija finansirala izmene prostornih planova opština Kovačica i Alibunar  i Vršačkih planina i Fruške gore ako nema svoj partikularni profitni interes?

I pravno i životno logično pitanje, zar ne?

Dodatnu sumnju da nisu čista posla i da se radi o marifetluku većih razmera, izaziva i činjenica da se ovde umešala i SPC, Eparhija sremska. Svojom voljom ili silom prilika, ostaje pitanje, no to ne menja činjenicu da državni i vojni planeri, planiraju specijalni objekat vojne namene na parceli  Srpske pravoslavne crkve koja joj je vraćena u postupku restitucije. 

U svojim primedbama smo naveli više pravnih neutemeljenosti i kršenja pozitivnih propisa u vezi sa Zakonom o zaštiti prirode i eksplicitno smo se usprotivili izgradnji vojnog objekta na Pavlasovom čotu, jer je on i tačka sa  posebnim simboličkim značenjem za planinare i sve građane, zaljubljenike u Frušku goru. Ovaj vrh je nazvan po osnivaču prvog  Planinarskog društva  Vojvodine Ignjatu Pavlasu i mesto je posebne brige i zaštite koju sprovode zajedno planinari i upravljač Nacionalni park, te samim tim ima i dodatnu ekološku, sociološku, kulturološku i istorijsku vrednost. Ovakve vrednosti  ne smeju biti poništene zbog privatnih interesa privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo i drugih skrivenih interesa nevidljivih subjekata.  Radi se raznim subjektima zainteresovanim za izmene PPPPNFG, koje su suštinski protivne javnom interesu i ako su perfidno i fingirano „upakovane“ u interes odbrane zemlje.  Svoje primedbe smo završili sa “molbom”  da se ne usvoji ovaj Nacrt, jer je on isključivo u interesu privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo i njihovih partikularnih interesa stvaranja profita.  

U nastavku je ceo tekst primedbi. 

Primedba 1:

U pravnom osnovu se poziva na  Odluku Pokrajinske vlade u kojoj se navodi da se razlog  za izradu i donošenje Izmena i dopuna Prostornog plana nalazi u Zaključku Vlade Republike Srbije (P 05 broj 00-34/2025-2 od 6. 2. 2025. godine), kojim je naloženo da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine AP Vojvodine iskoordiniraju izradu Izmena i dopuna Prostornog plana, sa ciljem izgradnje objekta posebne namene Pavlosov čot.

Primedba se odnosi na potpunu netransparentnost i uskraćivanje prava javnosti da bude informisana i upoznata sa tekstom Zaključka Vlade, jer je on nedostupan i na sajtu Vlade Srbije, a odnosi se na zaštićeno područje prirode najviše nacionalne kategorije zaštite.

 Primedba 2:

Prema čl.10 Ocena prihvatljivosti  Zakona o zaštiti prirode, Vlada je u obavezi da donese Odluku o pretežnom javnom interesu, što nije urađeno. Takođe, ceo postupak definisan ovim članom nije urađen u interesu zaštite prirode, jer nerazmatranjem alternativnih opcija obrađivač plana je fingirao argument da je seča šume na 19ha neznatan negativan uticaj na prirodu i da je kompenzacijska mera pošumljavanjem 1:1 dovoljan razlog da se pristupi izradi ovakvog Nacrta. 

Imajući u vidu da je u Nacrtu i Izveštaju navedeno da nije razmatrana alternativa (varijantna rešenja), smatramo da se ovaj član zakona krši, jer je obrađivač plana trebalo da uzme u razmatranje i analizu varijanti izgradnje vojnog objekta na alternativnim lokacijama,  kao što su Crveni čot i Brankovac. U pitanju su lokacije koje su  vazdušnom linijom samo nekoliko stotina metara udaljene od Pavlasovog čota, a već su  degradirane sa aspekta zaštite prirode i već imaju izgrađene objekte  civilne i vojne namene. Dodatno,  parcele na kojima su Crveni čot i Brankovac su u državnom vlasništvu pa je time i logično da Ministarstvo odbrane svoje specijalne vojne objekte gradi bez uticaja bilo koje privatne kompanije, a u ovom slučaju „Wind park Samoš “doo.

Dodatno, javnost se dovodi u zabludu i zbog toga što se kao razlog i cilj izmene PPPPNFG navodi  odbrana zemlje kao najviši javni interes, zbog čega se obrađivač  poziva na čl. 35 stav 16 Zakona o zaštiti prirode, po kojem se zabrane i ograničenja iz režima zaštite prirode ne primenjuju na radnje i aktivnosti koje primenjuje Minisatrtvo odbrane i vojska Srbije.

U situaciji da je obrađivač Plana pristupio nezavisno, odgovorno i stručno, a ne pod uticajem interesa privatne kompanije, razmatranje dve ili ili tri varijante kao rezultat bi imalo izgradnju vojnog objekta na Brankovcu ili Crvenom čotu, a ne na potpuno novoj lokaciji (Pavlasovom čotu), na kojoć će se poseći šuma i izvršiti dodatni negativni uticaji na prirodne vrednosti na čitavih 19ha površine.

Primedba 3:

Finansijer izmene PPPPN Fruška gora je privatno pravno lice „Wind park Samoš“ doo. Ova činjenica eksplicitno ukazuje na postojanje partikularnog, privatnog interesa koji je „prikriven“, jer je potpuno pravno i životno nelogično  da privatna kompanija ima interes iz oblasti odbrane zemlje i da na taj način utiče na rešavanje specijalnih vojnih pitanja.

Primedba se odnosi na činjenicu da se ni u Nacrtu ni u Izveštaju o SPUŽS ne navode razlozi zašto je finansijer izmena privatna kompanije, što je protivno javnom interesu  i pozitivnim propisima.  Dodatno, iz ove primedbe sledi i pitanje: zašto privatna kompanija finansiranjem izmena  utiče na rešavanje vojnih pitanja naše države?

Kroz ovu primedbu postavljamo i pitanje da li se izmena PPPPNFG radi sa ciljem izgradnje novog Radarskog centra na Pavlasovom čotu, ili sa ciljem izmeštanja Radarskog centra Kačarevo koji zbog izgradnje stotine vetroturbina oko Kovačice u vlasništvu kompanije „Wind park Samoš“, ima tehničke probleme u radu i vršenju svoje osnovne funkcije osmatranja i javljanja. 

Primedba 4:

U oba dokumenta  se navodi da površina obuhvata Izmena i dopuna Prostornog plana iznosi 19,21 ha , a u opisu granica područja specijalne namene  unutar područja specijalne namene, da se nalazi cela katastarska parcela broj 3777/4, površine 1,17 ha, u okviru katastarske opštine Beočin.

Primedba se odnosi na pravni osnov i vlasnički status parcele na celom području od 19,21 ha i parcele 3777/4 KO Beočin. Izostavljanje podataka o vlasništvu je bitna pravna povreda u oba dokumenta, jer je javnost dovedena u zabludu da su u pitanju parcele u državnom vlasništvu imajući u vidu da je u pitanju Nacionalni park.  Vlasnik parcele 3777/4 je SPC Eparhija sremska, kojoj je  restitucijom vraćeno preko 6.000ha Nacionalnog parka. Osim parcele 3777/4 u području obuhvata su i druge parcele koje su takođe u vlasništvu SPC Eparhije sremske, a ne navode se ni u Nacrtu ni u Izveštaju o SPUŽS, što je protivno pozitivnim propisima. 

Primedba 5:

Protivimo se izgradnji vojnog objekta na Pavlasovom čotu, jer je on i tačka sa  posebnim simboličkim značenjem za planinare, Planinarski savez Vojvodine i sve građane zaljubljenike u Frušku goru. Ovaj vrh je nazvan po osnivaču prvog  Planinarskog društva  Vojvodine Ignjatu Pavlasu i mesto je posebne brige i zaštite koju sprovode zajedno planinari i upravljač Nacionalnim parkom, te samim tim ima i dodatnu ekološku, sociološku, kulturološku i istorijsku vrednost. Ovakve vrednosti  ne smeju biti poništene zbog privatnih interesa privatne kompanije „Wind park Samoš“ i drugih skrivenih interesa nevidljivih subejekata zainteresovanih za ovakve izmene PPPPNFG, koje su suštinski protivne javnom interesu i ako su „upakovane“ u interes odbrane zemlje. 

Molimo da se ne usvoji ovaj Nacrt, jer je on isključivo u interesu privatne kompanije „Wind park Samoš“ doo  i njihovih partikularnih interesa stvaranja profita.  

The post Zašto kažeš “odbrana zemlje”, a misliš na interes privatne kompanije? appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Zašto izveštaj? 

Izveštaj iz senke o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“ (2023–2024) analizira zvanične podatke i dokumenta kako bi ukazao na sistemsko utemeljenje neadekvatnog načina upravljanja zaštićenim područjem prirode. I ako su šume zaštićenih područja prirode šume posebne namene, a ne privredne, dominira intenzivna eksploatacija šuma. Ovakav način upravljanja prirodnim dobrima je glavni indikator da zaštita prirode i ekološka i socijalna funkcija šuma, zakonodavcu i donosiocima odluka nisu prioriteti. Prioritet je proizvodna namena i funkcija dobijanja drvnih sortimenata, što se  manifestuje intenzivnim korišćenjem i prekomernim planovima seče šuma u zaštićenim područjima prirode.  

Sažetak

Izveštaj iz senke pruža nezavisnu analizu rada JP „Nacionalni park Fruška gora“ i ukazuje na duboko ukorenjene probleme u sistemu zaštite prirode u Srbiji.

Na osnovu uvida u zvanične Izveštaje o ostvarivanju programa upravljanja i Izveštaja o stanju prirodnih vrednosti i radom stvorenih vrednosti NP Fruška gora za 2023. i 2024. dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i terenskih uvida, autori konstatuju da Fruška gora, umesto da bude primer očuvanja prirodnih vrednosti, postaje ogledni primer institucionalizovane eksploatacije pod maskom zaštite prirode.

Analiza pokazuje da se u proseku više od 40.000 m³ šume godišnje poseče, dok se na mere zaštite prirode ulaže manje od 2% ukupnog budžeta.U strukturi prihoda dominira prodaja drvnih sortimenata (preko 60%), što jasno potvrđuje da ekonomski interesi nadjačavaju ekološke principe. Istovremeno, samo 3% teritorije Nacionalnog parka nalazi se u režimu najvišeg stepena zaštite, dok je oko četvrtina površine faktički van javnog sistema upravljanja. Radi se o površinama koje su restitucijom postale privatno vlasništvo SPC Eparhije sremske, a način gazdovanja je da se šume daju u zakup preduzetnicima.

Institucionalna neodgovornost i netransparentnost prate sve nivoe upravljanja i nadležnosti – od neobjavljivanja relevantnih izveštaja i podataka o upravljanju, stanju prirode i podataka o staništima i vrstama, do deficita stručnih kadrova (jedan biolog na 140 zaposlenih). Umesto integrisanog sistema zaštite prirode, NP Fruška gora funkcioniše kao zatvoren mehanizam političko-ekonomskih interesa, u kojem su ekološke i socijalne funkcije šuma zanemarene i svedene na formalnost.

Ovaj izveštaj ukazuje da su postojeći zakonski i institucionalni modeli strukturalno neodrživi i zahtevaju hitne promene: redefinisanje pravnog statusa Nacionalnog parka, uvođenje ekosistemskog, integralnog i stručnog upravljanja, transparentnost podataka i efektivno uključivanje civilnog društva i lokalnih zajednica zainteresovanih za zaštitu prirode. Fruška gora mora ponovo postati ono što joj i ime znači – planina slobodnih šuma, a ne ekonomski resurs za seču. Zaštita prirode nije sektor, već  javni interes, javna odgovornost i imperativna obaveza društva da čuva prirodna dobra kao vrhunsku nacionalnu vrednost.

Pogledajte kompletan izveštaj

The post Fruška gora između zaštite i eksploatacije appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Hajdemo redom na osnovu informacija od javnog značaja dobijenih od Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Sa korakom unazad.

Značaj nominacije

Najveći značaj proglašenja Unesko prirodne baštine je u nemerljivom ekološkom efektu, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije. Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na Uneskovu listu pokazuje i brigu države o sopstvenj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem međunarodnom kontekstu.  I zato je sama aktivnost nominacije za pohvalu, naročito u kontekstu činjenice da je zaštita prirode prilično zanemarena u poslednjoj deceniji u našoj državi.

U maju 2020. pokrenut je postupak nominacije 5 lokaliteta sa bukovim šumama Srbije za Uneskovu listu svetske prirodne baštine. U NP Fruška gora – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP Tara – lokaliteti „Zvjezda” i „Klisura Rače” i u NP Kopaonik – „Kozje stene. Ovi lokaliteti   su tada označeni kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

Nominacija je odbijena 2022. godine zbog intenzivnih i prekomernih seča šuma na područjima oko nominovanih lokaliteta u NP Fruška gora. Područja u neposrednom okruženju nominovanih bukovih šuma su tzv. bafer zone, odnosno okolne zaštitne zone. Po osnovnom kriterijumu za Unesko prirodnu baštinu, u bafer zonama prihvatljivo je jedino prebirno gazdovanje šumama i to sečom do maksimalno  10% stabala.  

Nominacija i seča šuma

Da pojasnimo: Kada se u šumi ne seče više od 10 % stabala, to je prebirno gazdovanje što pretstavlja uzgojni model u cilju omogućavanja kvalitetenog rasta cele šume. Za razliku od ovih minimalnih intervencija u šumi, imamo tzv.oplodne seče kojima se u 2-3 ciklusa poseku sva stabla sa određene površine u nameri da se “omogući” rast mladica koje su samonikle iz semena. Oplodne seče su masivni šumarski radovi kojima se u potpunosti uklanja šuma, što možemo videti širom Fruške gore. Oplodna seča je komercijalni, intenzivni i prevaziđeni pristup gazdovanju šumama, nasuprot kojeg je integrisano, ekosistemski i klimatski funkcionalno upravljanje i šumarstvo blisko prirodi.

Odbačena nominacija Fruškogorskih lokaliteta je i pokazatelj da u Nacionalnom parku Fruška gora  imamo problem prekomernih seča. Od 2019.godine mi o tome kontinuirano obaveštavamo javnost i nadležne institucije. Možemo slobodno reći da su intenzivne i prekomerne seče direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a UNESKO odbijenica tada 2022. eksplicitno je to i potvrdila. Eksploatacioni planovi upravljanja šumama u zaštićenim područjima prirode se zato moraju napuštati u korist ekosistemskih planova koji prednost daju svim drugim opštekorisnim funkcijama šuma. Upravo ta izmena bi trebalo da se desi i u vezi sa nominovanim lokalitetom Papratski do, da bi nominacija ovoga puta bila prihvaćena.     

Tri godine kasnije

 Dakle, tri godine kasnije država nominuje opet sve lokalitete,  osim lokaliteta Ravne u NP Fruška gora.

Zašto je isključen lokalitet Ravne?

Zavod za zaštitu prirode odgovara: ”Vila Ravne koja se nalazi u centralnom delu lokaliteta Ravne u režimu zaštite I stepena NP Fruška gora, je stavljena u upotrebu od strane Ministarstva odbrane i pristupni putevi ka vili koji se nalaze u okviru lokaliteta Ravne nisu otvoreni za javnost. Zaključeno je da bi trenutno uspostavljeni restriktivni pristup lokalitetu Ravne  pretstavljao problem prilikom buduće nominacije, zbog čega je predloženo da ovaj lokalitet ne bude nominovan…”

Iz ovoga mi slobodno i rezignirano zaključujemo da se potreba za međunarodnom zaštitom prirodnih vrednosti najkvalitetnijih bukovih šuma Fruške gore, povukla pred  potrebom i silom državne bezbednosti koja je u vili od 2023., a mi s pravom sumnjamo da to baš i nije iz  nekih realnih bezbednosnih razloga. Zaključak zasnivamo na činjenici da od kad je izgrađena, vila je imala samo funkciju grofovskog poseda pre II svetskog rata, a posle bila u rezidencijalnom povremenom korišćenju od strane najviših državnih lica, od Tita pa nadalje. No, bez obzira na ovu činjenicu, gledaćemo ipak njenu “pozitivnu” stranu na način da su sad najvrednije bukove šume Fruške gore na lokalitetu Ravne u bezbednim rukama i van domašaja drvoseča. Umesto Uneska, štitiće ih valjda Ministarstvo odbrane, ili bar neki njen deo.

Rezervati Vinatovača, Felješana i Mustafa

Pitali smo zašto bukove šume u rezervatima prirode Vinatovače (37ha), Felješane (15ha), Mustafe(79ha) nisu nominovane, i ako su ovo jedinstvene šume Srbije prašumskog karaktera i visoke ekološke vrednosti, sa stablima čija se starost procenjuje na 200 godina.

Odgovor Zavoda za zaštitu prirode je da ove šume ne ispunjavaju kriterijum veličine, jer su područja manja od 50ha, što je apsolutni minimum za nominaciju.  Dodatno su obrazložili da Strogi  rezervat prirode Mustafa i ako ima zadovoljavajuću površinu, ne ispunjava uslov jer nije deo većeg zaštićenog područja. Ovo objašnjenje za SRP Mustafa je potpuno nelogično, što nas vodi dalje zaključku da je glavni razlog za nenominovanje ovih šuma zapravo rudarenje.

Ove šume su omeđene sadašnjim rudnicima Bor i Majdanpek, ali i potencijalnim rudnicima  na prostoru između Bora, Boljevca, Despotovca i Žagubice. To je i prostor Nacionalnog parka Kučaj- Beljanica koji čeka na proglašenje od februara 2024. kao zaštićeno područje I kategorije.

Šta nam to govori o sistemu zaštite prirode

Ova situacija je direktna  posledica nepostojanja stvarnog sistema zaštite prirode u kojem bi sve prirodne vrednosti imale vrhunski prioritet zaštite u odnosu na eksploataciju istih, a na osnovu  krovnih i sektorskih strategija, operativnih planova i programa. 

Da nije tako, država Srbija bi u proteklom period od 3 godina objedinila sva tri područja u jedno, proglasila Nacionalni park Kučaj-Beljanica i time stvorila uslove za trajnu zaštitu ovih lokaliteta, kako unutrašnjom pravnom zaštitom, tako i dodatno preko statusa Unesko prirodne baštine. Danak se plaća u vidu trajnog gubitka vrhunskih prirodnih dobara, koja su osnov zdravog postojanja i budućnosti svakog naroda.

The post Šta se zna, a šta se ne zna o nominaciji za UNESKO prirodnu baštinu appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

U percepciji nas građana sudbina ovog objekta je neizvesna. U planovima Pokrajinske vlade plan je verovatno već skrojen i pretstoji samo pravna formalizacija.

O čemu se radi?

Po informacijama koje smo dobili od opozicione pokrajinske poslanice iz PSG, u sredu 25. juna na dnevnom redu Pokrajinske skupštine je PREDLOG ODLUKE O UKIDANJU USTANOVE CENTRA ZA PRIVREDNO-TEHNOLOŠKI RAZVOJ. Ova Ustanova je osnovana daleke 2008. godine.

Odluka će biti izglasana vladajućom skupštinskom većinom, tu sumnje nema, a obrazloženje odluke je da više ne postoje uslovi za obavljanje delatnosti ove Ustanove, kao i da potrebe za delatnošču Ustanove mogu da se zadovolje na racionalniji i ekonomičniji način. Na osnovu ove Odluke Pokrajinska vlada će pokrenuti postupak likvidacije, a sva prava i obaveze će biti preneti na AP Vojvodinu. Sam objekat je vlasništvo Pokrajine.

Sama po sebi odluka nije nužno loša, jer Ustanova se godinama bavila isključivo ugostiteljstvom i to prilično neuspešno. Poslednjih nekoliko godina su ostvarivali finansijske gubitke koje je pokrivao budžet Pokrajine. Subvencije iz budžeta APV su se stalno povećavale jer CEPTOR nije uspevao da ostvari planirane prihode. U obrazloženju Odluke se navode finansijski podaci od 2022-2024. godine pa se  zaista nema šta prigovoriti obrazloženju.

Šta će biti dalje?

Šta je ono što ne sme da se desi:

• ne sme da se desi da doživi sudbinu Vile Ravne prenošenjem vlaništva na Republičku direkciju koja onda van očiju javnosti ustupa objekat kome hoće, pa je tako vila Ravne odmah nakon prenosa vlasništva data na korišćenje BIA. Danas je to područje opasano žicom.
• ne sme da se desi bilo kakva rekonstrukcija koja će narušiti predeonu lepotu, vrednost celog prirodnog ambijenta i sadašnji autentični izgled,
• ne sme da se desi da bude zatvoreno za javnost, za opštu dobrobit građana.

Nadamo se da će opoziciona poslanica iskoristi priliku i da će podsetiti i predočiti vladajućoj garnituri koji su ključni problemi u NP Fruška gora i ako oni neće mariti za to, ali bar neka bude zabeleženo. 

Ključni problemi u NP Fruška gora

1. Neodrživ i apsurdan način upravljanja zaštićenim područjem, jer dominira iskorišćavanje prirodnih dobara čime se degradiraju prirodne vrednosti FG, umesto da se čuvaju.
2. Intenzivno gazdovanje šumama zbog čega se šuma seče na 97% shodno čemu su urađena i sva planska dokumenta. Pokrajinska vlada nikada nije usvojila Program razvoja šumarstva koji je uradio Šumarski fakultet 2016. godine, a naručilac tog projekta je bila upravo Pokrajina. U njemu je navedeno između ostalog, da je neophodno stručnim upravljanjem u razdoblju od 80 godina prevesti šume panjače u visoke semenske šume. Ali ono što se vidi na terenu golim okom to je da su kreatori planova razdoblje od 80 godina stavili u  desetogodišnje planove tj. u Osnove gazdovanja šumama, pa zato i imamo intenzivne i prekomerne seče šuma. Iz seča šume se finansira postojanje Javnog preduzeća NPFG sa 140 zaposlenih. Da li da nagađamo koliko je u tom JP sigurnih naprednih glasova?
3. Brojne uzurpacije područja od strane finansijski moćnih ljudi bliskih SNS, a indikativan primer je područje Kestena u k.o. Rakovac. Nekoliko stotina ha Nacionalnog parka je ograđeno protivzakonito, čime je onemogućeno slobodno korišćenje tog dela NP i slobodno kretanje ljudi i divljih životinja shodno Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o šumama i ostalim propisima. Moćni ljudi su na koruptivan način došli do svih papira u opštini Beočin i u dilu sa Eparhijom sremskom, a u tome su im svesrdno pomogli resorni pokrajinski sekretari i Pokrajinska vlada svojim odlukama i rešenjima.  
4. Megalomansko investitorsko hotelijerstvo i apartmanizam poput kompleksa u Vrdniku vlasnika “Promont group”, je samo po sebi neekološko i indukuje trajnu degradaciju zaštićenog područja prirode.

Svi ovi problemi u NP Fruška gora su defakto posledica nepostojanja državne strategije zaštite prirode, neodgovorne vlasti i visoke korupcije. Zajedno sa problemima ekstremno niske šumovitosti u Vojvodini koja se ubrzano pretvara u agrarnu i zatrovanu pustinja, teme zaštite prirode odavno pale crvenu lampicu, posebno i u vezi sa dramatičnim efektima klimatskih promena. Nažalost nedgovorna i korumpirana vlast ne reaguje na to pa je zato naša bojazan u vezi sa sudbinom Andrevlja velika.   

The post Andrevlje Fruška gora appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

U kontekstu aktuelnih društvenih događanja, buđenja i mobilisanja građana u lokalnim zajednicama da se uključe u razne građanske aktivnosti koje mogu doprineti pozitivnim društvenim promenama,  prihvatili smo poziv Mesne zajednice Sremska Kamenica da se uključimo u zborske aktivnosti. Održana su 2 zbora sa našim aktivnim učešćem kao saradničke ekološke organizacije.

Prvi 5. maja na Trgu Zmaj Jove: “Zbor dolazi kod tebe – Pronađi naš pult, razgovarajmo o svemu što nas povezuje – Upoznajmo se, razmenimo ideje, budimo zajedno.”

Drugi 9. maja na livadi kod objekta Mesne zajednice: “Pazari kod komšije – Dođi na garažnu prodaju i pronađi nešto posebno.”  

Mi smo oba puta imali ekološku pričaonicu sa građankama i građanima sa ciljem informisanja i podizanja društvene i ekološke svesti o vrednosti i značaju ekoloških borbi i ulozi svakog pojedinca kao društveno-angažovanog člana zajednice. I ovoga puta deca su bila najaktivniji promoteri, jer oni vole priču o tome zašto se voli Fruška.

Zašto smo prihvatili učešće u zboru?

Možda se pitate zašto smo prihvatili poziv? Evo nekih razloga i odgovora:

Nacionalni park Fruška gora se prostire na području 2 grada i 7 opština (Novi Sad, Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci, Inđija, Beočin, Irig, Ruma, Šid, Bačka Palanka),  što je oko 45 mesnih zajednica. U MZ Sremska Kamenica je sedište JP NPFG, oni su i naša prva adresa za komunikaciju i obraćanje, od pisane institucionalne komunikacije do protestne, a takođe su kao upravljač odgovorni za upravljanje u Nacionalnom parku. Imajući u vidu da je Nacionalni park zaštićeno područje prirode 1. kategorije i proglašeno odlukom Republičke skupštine (davne 1960.), uvek treba imati na umu i širi institucionalni okvir tj. primarnu nadležnost i odgovornost Vlade Republike Srbije. Takođe, treba imati na umu i nadležnost AP Vojvodina, odnosno Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirodu koje daje stručnu ekspertizu i predloge primene i sprovođenja sistema zaštite prirode u NPFG. Isto tako treba imati u vidu i od strane Republike poverene poslove inspekcije i kontrole primene prozitivnih propisa i kontrole rada upravljača, pokrajinskim sekretarijatima nadležnim za zaštitu prirode, šumarsko-lovne i ostale aktivnosti koje integralno imaju dodirne tačke sa prostorom  na kojem se nalazi Nacionalni park Fruška gora.

Savet korisnika – mehanizam učešća u upravljanju

Za sistem zaštite prirode i implementaciju i izmenu regulative, lokalne zajednice imaju važnu ulogu, jer mogu biti legitimni pokretač i predlagač pozitivnih inicijativa za promenu negativne prakse.

Mesna zajednica Sremska Kamenica može postati član Saveta korisnika u Nacionalnom parku Fruška gora, kako bi na zakonit način kao zainteresovana strana iz lokalne zajednice mogla da utiče na program i planove upravljanja  u zaštićenom području prirode.

Članovi Saveta korisnika mogu biti i trebalo bi da budu i predstavnici ostalih mesnih zajednica koje su na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora, kako bi takođe mogle da utiču na programe i planove upravljanja u zaštićenom području prirode koje je na njihovoj teritoriji.

Zakon o zaštiti prirode član 68a predviđa članstvo u Savetu korisnika pa je to mehanizam uticaja zajedno sa ostalim članovima, prestavnicima drugih zainteresovanih strana. Naravno, isključivo kada članovi Saveta zastupaju javni interes, interes dobrobiti za prirodu i ljude zajedno, a ne nikako privatne interese koji se kose sa zajedničkim ili stranačke investitorske interese destruktivne po zaštićeno područje prirode.

Zainteresovana javnost – saveznici

Te druge zainteresovane strane su ekološke organizacije, uže stručne organizacije, razna udruženja koja doprinose zaštiti i promociji prirodnih vrednosti Fruške gore, kao što su  ekoturizam, ekosport, vinarstvo, organska proizvodnja hrane i sl.

Strateško opredeljenje pokreta Odbranimo šume Fruške gore je okupljanje saveznika oko istih vrednosti i ciljeva  pa je sasvim logično i prirodno što smo se odazvali pozivu za učešće u zborskim aktivnostima. Za početak smo se upoznali i personalno i tematski, a pred nama je planiranje zajedničkih aktivnosti kad zaduvaju vetrovi pozitivnih društvenih promena. A ključne promene su slobodne mesne zajednice sa slobodnim ljudima koji žele da grade uređeno društvo sa vladavinom institucija i ispravnim zakonima koji se poštuju i važe za sve podjednako.

The post Razgovori u lokalnoj zajednici – zborski o Fruškoj gori appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Kako je u toku proces prikupljanja predloga za izmenu Zakona o bezbednosti i saobraćaju, mi smo se kao zainteresovana javnost uključili sa slanjem naših predloga. Kroz predloge zastupamo javni interes očuvanja prirode i životne sredine koja je ekstremno ugrožena ljudskim aktivnostima.

Predlozi su upućeni od strane Udruženja za zaštitu šuma i pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
Predlozi su u direktnoj vezi sa zaštitom prirode koja je ugrožena od strane vozača četvorotočkaša i dvotočkaša na motorni pogon, kolokvijalno nazvanih kvadovi i motokroserice.

Zakon o zaštiti prirode nažalost još uvek nema eksplicitne i detaljne odredbe o zabrani vožnji vozilama na motorni pogon (kao npr. isti zakon u Sloveniji), pa  je zabrana utvrđena „samo“ Pravilnikom o unutrašnjem redu i radu čuvarske službe. Njihdonose upravljači zaštićenih područja prirode, a postavljanjem  informativnih tabli o zabrani kretanja na prilaznim i prolaznim tačkama u Nacionalnom parku, oni ujedno i obaveštavaju posetioce o pravilima ponašanja.    

Terensko iskustvo u Nacionalnom parku Fruška gora, upoznavanje sa situacijom u ostalim zaštićenim područjima prirode Srbije, kao i na područjima prirode koja nisu u statusu formalno-pravne zaštite, pokazuje da je negativna praksa masovnih vožnji kvadova i motokroserica izuzetno raširena, što  najgrublje ugrožava i devastira prirodne vrednosti, ali ugrožava i bezbednost posetilaca. Kao građani i kao Udruženje podnosili smo brojne inspekcijske prijave za vožnje kvadovima od strane NN lica, sa dokazima u vidu snimaka i fotografija sa tablicama, ili fotografija kvadova bez tablica ili prelepljenih tablica, ali nažalost to nije dalo značajnije rezultate. Sam upravljač JP Nacionalni park Fruška gora, je takođe podnosio prekršajne prijave, ali pokazalo se da je njihov  kapacitet ograničen i situacija je nepromenjena  jer nema  efikasnog i efektivnog sankcionisanja vozača.  

Stoga predlažemo:

1. da se u Odeljku PRAVILA SAOBRAĆAJA utvrdi zabrana kretanja motornim vozilima, motornim četvorotočkašima i dvotočkašima na područjima zabrane kretanja koje utvrđuje Zakon o zaštitu prirode, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine i podzakonska akta navedenih zakona;
2. da se u odeljku POSEBNE MERE I OVLAŠĆENJA utvrdi privremeno oduzimanje motornih vozila, motornih četvorotočkaša i dvotočkaša, kao predmeta prekršaja, koja se kreću po putevima i područjima na kojima zabranu kretanja propisuje Zakon o zaštitu prirode, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti životne sredine, pavilnici i druga podzakonska akta navedenih zakona;
3. da se u Odeljku KAZNENE ODREDBE utvrde drastično uvećane novčane kazne za prekršaje u vezi sa predlozima 1. i 2. za sve kategorije počinioca (fizička lica, preduzetnike, pravna lica), tako da minimalne kazne budu od 150.000 do 500.000 dinara, jer jedino tako novčane kazne mogu imati korektivnu i preventivnu funkciju.

The post Predlozi za izmenu zakona o bezbednosti i saobraćaju appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

 Pre 56 godina u SAD je 20 miliona ekološki osvešćenih ljudi izašlo da protestuje zbog ugrožavanja životne sredine ljudskim aktivnostima. Od tada započinje i obeležavanje Dana Planete koji je zvanično priznat od strane UN tek 2009. godine.

Svake godine se obeležava sa drugim sloganom, a ove godine je “Naša energija-naša planeta”. Iza slogana je poruka da do 2030. proizvedena energija iz obnovljivih izvora energije treba da poraste 3 puta kako bi se sad i odmah efektivno uticalo na ublažavanje klimatskih promena, smanjenje zagađenja i unapređenje javnog zdravlja.

Može biti da apeli povodom Dana Planete, danas imaju pretežno deklarativni karakter, ali bez obzira na to nužno je i ovog dana naglasiti da je  ključni faktor negativnog uticaja na Planetu profitna ekonomija “beskonačnog” rasta, a ne ekološka socijalna ekonomija u kojoj imamo balans između stvarnih ljudskih potreba, dobiti  i iskorišćavanja ograničenih prirodnih resursa.

Priroda nam je dala sunce, vetar, vodu, geotermalne izvore, a otpad smo stvorili mi kao civilizacija, i sve zajedno zaista jeste  izvor obnovljive energije. Energetska tranzicija jeste moguća i to vidimo na primeru Islanda, Norveške, Brazila, Švedske… Ove zemlje  dobijaju većinu svoje električne energije iz obnovljivih izvora.

“Zelena energija” jeste blagodet za Planetu i zdravlja stanovništva jer smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte, smanjuje zdravstvene rizike od posledica klimatskih promena kao što su toplotni talasi, poplave, erozije, širenja zaraznih bolesti. Ona jeste zelena samo i isključivo ako je socijalno pravedna i ekološka, odnosno doprinosi očuvanju naših voda, naše plodne zemlje, naših šuma, biodiverziteta i svih ostalih dobrobiti prirode.

Da bi tranzicija bila ekološki i socijalno pravedna, ključnu ulogu imaju ekološki i politički osvešćeni građani i lokalne zajednice, jer oni svojim izborima, svojim glasom i aktivizmom mogu uticati na politiku, ekonomiju i razvojni pravac u svojoj zemlji, od lokala do nacionalnog nivoa.

Najbitnije je da u borbi za održivu budućnost na našoj Planeti učestvuju svi društveni činioci i globalno i lokalno: proizvođači, potrošači, institucije, civilni sektor, naučnici,  političari i sve ostale društvene grupacije. Održivo i zeleno mora da bude i socijalno pravedno.

Najrazvijeniji mogu najviše da doprinesu jer imaju “debeo minuli rad” u globalnom zagađivanju i uništavanju planete. Ali bez obzira na tu činjenicu, naša obaveza je da budemo odgovorni u našem delu Planete (našoj državi) u korišćenju obnovljivih izvora energije i čuvanju prirode, odgovorni prema nama samima i našim potomcima.

The post Dan Planete i minuli rad appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Inicijativa Skupštini APV

14. april 2025. godine

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ traži od Skupštine AP Vojvodine da za sledeću sednicu, zakazanu za 17. april, u dnevni red uvrsti i odluke o zaštiti tri područja prirode, za koja su okončani postupci zaštite, ne postoje zakonske prepreke, ni javnosti poznati razlozi da se proglašenje dalje odlaže. Ako takvi razlozi postoje, tražimo da se javno objave.

Od avgusta 2023. godine, Skupština AP Vojvodine nije proglasila nijedno zaštićeno područje prirode. Po predlogu dnevnog reda objavljenom na skupštinskom sajtu, to se neće desiti ni na narednoj sednici, zakazanoj za 17. april.

Tri područja mogla bi odmah da se proglase, jer su postupci zaštite okončani, održane javne rasprave, ostalo je samo da se odluke o zaštiti stave na dnevni red Skupštine i izglasaju. To su park prirode „Poloj“ i dva predela izuzetnih odlika – „Slatine srednjeg Banata“ i „Srednja Mostonga“, ukupne površine 14.400 hektara.

Postupak zaštite za POLOJ traje od 2017. godine. Javna rasprava održana je u februaru 2023. godine i nije bilo primedbi korisnika i javnosti. Time je postupak okončan, tako da ne postoji nikakav razlog zašto ni posle više od dve godine odluka o zaštiti nije dospela u Skupštinu APV na glasanje.

Put do zaštite SLATINE SREDNJEG BANATA traje neprihvatljivih 12 godina. Studija zaštite rađena je 6 godina, vraćana je Zavodu na doradu, da bi tek u januaru 2024. godine održana javna rasprava. Jedine dve primedbe dostavio je NIS a.d. koje se tiču manjih izmena teksta i priloga studije, kao i proširenje jedne katastarske parcele. Obe primedbe su prihvaćene, od tada je prošlo 15 meseci, bilo je vremena da se urade ispravke, i nema razloga da se na donošenje odluke o zaštiti još uvek čeka.

I na zaštitu SREDNJE MOSTONGE čeka se 8 godina. I u ovom slučaju je studija zaštite vraćana Zavodu na doradu, a javna rasprava je održana u decembru 2024. godine. Jedina primedba bila je da se iz granica zaštićenog područja izuzme jedna privatna parcela, što je Zavod za zaštitu prirode prihvatio.

Za ova tri područja sprovedene su sve propisane procedure, postupak je završen i ne postoje zakonske prepreke da Skupština APV zaštitu konačno proglasi. 

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ nedavno je ukazala da POSTUPCI ZAŠTITE PRIRODE U SRBIJI na svim nivoima vlasti traju nedopustivo dugo, da javnost nema pravi uvid u sve faze postupka, niti u razloge zašto se sa zaštitom odugovlači, te da ih vidimo u povlađivanju eksploatatorima prirode. U Srbiji je u poslednjih 8 godina usvojena zaštita za 53 područja, za koja su postupci prosečno trajali 7,6 godina, a za područja u APV još duže – prosečno 8,7 godina. Stanje se neće promeniti ni u budućnosti, jer za 43 područja za koja se trenutno vode postupci, oni već traju prosečno oko 8 godina.

Da se zaštita prirode može uspostaviti ekspresno, pokazuje primer parka prirode „Mali Bosut“. Ceo postupak je trajao 6 meseci. Vlada Srbije donela je uredbu o zaštiti dvadesetak dana nakon završene javne rasprave, što pokazuje da je u ovoj fazi postupka donošenje odluke o zaštiti pitanje samo volje i doslednosti.

Srbija trenutno ima 473 zaštićena područja, koja se prostiru na ukupno 815 hiljada hektara. Od toga je samo 9 područja proglasila Skupština AP Vojvodine, na ukupno 18 hiljada hektara. Skupština AP Vojvodine treba da proglasi još četiri područja, za koja je postupak zaštite u toku. Najduže se čeka za dva područja. Za Veliki rimski šanac započeta je izrada studije zaštite 2014, zatim je u julu 2020. godine objavljeno obaveštenje o pokretanju postupka zaštite i od tada se čeka na javnu raspravu. Za Gornju Mostongu studija je rađena takođe od 2014, a obaveštenje objaveno u aprilu 2019. godine. Javnosti je nepoznato zašto 6 godina ovaj postupak nije nastavljen. Preostala dva postupka su „noviji“ – za Donju Mostongu je obaveštenje objavljeno u februaru 2022.g, a za Doline kod Padine 2024. g.

Mreža „Pošumimo Vojvodinu“ je neformalna mreža, osnovana 2020. godine, aktivna u oblasti zaštite životne sredine i zaštite prirode, koju čine 25 udruženja građana iz 17 lokalnih zajednica iz cele Vojvodine – Novi Sad, Sremski Karlovci, Vršac, Subotica, Sremska Mitrovica, Vrbas, Bečej, Gložan (Bački Petrovac), Kovin, Deliblato (Kovin), Bela Crkva, Novi Kneževac, Banatski Brestovac (Pančevo), Kula, Padina (Kovačica) i Temerin.

The post Ne odlažite više proglašenje zaštite prirode appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Svake godine 21. marta obeležava se Međunarodni Dan šuma sa idejom i ciljem da se podiže svest građana o značaju šuma. Mi mislimo da građani imaju svest o značaju šuma, ali da nažalost  donosioci odluka i vršioci vlasti tu svest ne manifestuju u svom delovanju.

Nama danas treba više nego ikad upravo opredeljenost vršilaca vlasti da kreiraju takve javne politike koje će u praksi biti primenjene kao trajno ekosistemsko i integralno upravljane šumama i prirodnim dobrima u celini. O tome koliko i kako nadležne institucije tretiraju naše šume govore nam podaci iz Nacionalna inventura šuma 2023. godine.

Koliko imamo šuma

Srbija ima 2.854.956 ha šuma, a pošumljenost 36,7%, što je više za oko 7% u odnosu na stanje iz Nacionalne inventure šuma 2009. Porast pošumljenosti   je rezultat primene nove metodologije po kojoj su uključene i obrasle površine po napuštenim selima, a ne stvarno povećanje pravih šuma. Dakle u tumačenju porasta pošumljenosti treba biti oprezan, jer se sad u šume računaju i šibljaci, grmlje i žbunje.

Po istim podacima promenjena je i vlasnička struktura. U državnom vlasništvu je  41,7%, a u privatnom vlasništvo je  58,3%. Uzrok porasta privatnog vlasništva je završen proces  restitucije Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je sada postala  najveći šumovlasnik posle države.

Koliko pošumljavamo

Analizirali smo podatke iz godišnjih šumskih biltena Zavoda za statistiku Srbije za period 2008-2023. godine.  Podaci nam govore ono što vidimo i na terenu, a to je da je godišnji obim pošumljavanja opao za oko 45%. U 2008. godini pošumljeno  3.320 ha, a 15 godina kasnije, u 2023. godine pošumljeno 1.729 ha.

Baveći se temom pošumljavanja, zavirili smo malo i u prošlost pa smo iz tog razloga analizirali podatke koje ima Šumarski fakultet u Beogradu. Zaista odličan izvor podataka je njihov Glasnik iz 2009.godine, br. 99, tekst  autora Nenada Rankovića “Pošumljavanje u Srbiji 1961-2007. “

U periodu 1961 – 2000. godine pošumljavalo se godišnje  od 2.000 ha do 16.000 ha, što je prosečno oko 9.000ha. Po podacima iz istog izvora u periodu 2000 – 2007. godine pošumljavalo se godišnje od 1.800 ha do 7.000 ha što je prosečno oko 4.400 ha.

Komparativno izraženo prosek godišnjeg pošumljavanja u Srbiji je:

• 1961 – 2007.god je 8.334 ha
• 2008 – 2023.god je 1.897 ha

Prosek godišnjeg pošumljavanja u Vojvodini:

• 2008 – 2023.god je 776 ha

Koliko se iskorišćavaju šume/ili koliko se seče

Po podacima iz godišnjih šumskih biltena Zavoda za statistiku za period 2008 – 2023. godine godišnji obim  iskorišćavanja šuma u Srbiji je porastao za 28%. U 2008. godini posečeno je 2.609.494 m³,  a u 2023. godini posečeno je 3.343.309 m³. Ovi podaci govore o tome da se našim šumama upravlja intenzivno čak i u šumama koje su u zaštićenim područjima prirode.  Dakle, nema razlike između šuma posebne namene u kojima prioritetne ekološko socijalne funkcije treba da budu na prvom mestu, u odnosu na privredne šume u kojima je proizvodnja trupaca i ostale drvne mase  prioritet. Za eksploatacioni model intenzivnog gazdovanja šumama cilj je ostvarivanja maksimalnog i brzog prihoda i profita jer je potržanja na domaćem i stranom tržištu ogromna.  Ekosistemske usluge i vrednosti šuma zakonodavac nije prepoznao niti ih vrednuje, čak ni u zaštićenim područjima prirode.

A šume Vojvodine

Po podacima iz istih izvora  godišnji obim seča u Vojvodini za period 2008 – 2023. godine porastao je za 45%. Ako posmatramo obim seča po vlasničkom kritetijumu vidimo da je u Vojvodini obima seča u privatnim šumama porastao za čak  500%. Razlog tome je što je Srpska pravoslavna crkva nakon restitucije kao najveći  privatni šumovlasnik ušla u svoj posed i otpočela  samostalno komercijalno upravljanje šumama po koncesionom modelu. O ovom enormnom porastu obima seča u privatnim šumama u Vojvodini govore podaci da je u 2008.god posečeno 5.440 m³, a 2023. godine posečeno je 27.500 m³.

Ovaj porast obim seča šuma u Vojvodini je poguban,  jer je Vojvodina najmanje pošumljena regija sa svega 7,8% šuma i  već je identifikovana kao crvena zona Evrope i kao najranjivija tačka na posledice klimatskih promena. Obešumljenost i seča zaštitnih pojaseva, Vojvodinu ubrzano vodi ka agrarnoj pustinji.

Zato smatramo de je pre svega potrebno vršiocima vlasti podizati svest o značaju šuma, jer umesto da je cilj nacionalni projekat povećanja šumovitosti Vojvodine za ostvarivanje opšte dobrobiti i za ljude i za zemlju kao agrarni resurs, cilj su im prljave tehnologije koje donose trajni gubitak prirode i zdrave životne sredine. Iz tog razloga mi zagovaramo smanjenje obima seča, povećnje obima pošumljavanja i ekosistemsko vrednovanje svih  benefita šuma od zdravstvenih, klimatskih, vodnih, eolskih, agroekoloških, i brojnih drugih koje su bukvalno uslov života i opstanka na planeti.       

The post Dan posle Dana šuma appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Analizirali smo Izveštaj o ostvarivanju programa upravljanja NP Fruška gora za 2023. dobijenog putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Već sama činjenica da izveštaji nisu dostupni javnosti govori o stepenu netransparentnosti poslovanja NP Fruška gora.  Takođe, ovi izveštaji bi morali biti dostupni i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, ali za sada nisu, jer se čeka da famozna digitalizacija dođe i u ovaj sektor.

U ovom tekstu ćemo pokušati da osvestimo problem seče šuma na relaciji planske i neplanske seče (šumske krađe), jer najčešće ljudi koji nisu dublje u materiji misle da su sve seče u Nacionalnom parku bespravne.  Ne nisu, seče su dominantno planske što je suštinski najveći problem.

Po podacima iz Izveštaja u 2023. godini JPNP Fruška gora je podnelo 11 krivičnih prijava za šumsku krađu.  Po zapisnicima u koje smo imali uvid, NN počinilaca je bilo 7, a  4 su poznata jer su zatečeni u vršenju krivičnog dela šumske krađe.

Ukupna količina šumske krađe  je bila  98,96 m³, a ukupna vrednost je oko 8.797 EUR.

Po podacima iz istog Izveštaja u 2023. godine planirana je seča na radnoj površini  od  906 ha, planirana količina je 57.368 m³.

Ukupna količina  realizovane planske seče je 42.166 m³. Ukupna ostvarena vrednost od prodaje  drvnih sortimenata je oko 2.233.830 EUR.

* Podatak iz Izveštaja o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih  aktivnosti iz Plana poslovanja za 2023. 

Kada je reč o bespravnim sečama treba uzeti u obzir i činjenicu da postoje i bespravne seče koje nikad neće biti otkrivene i procesuirane. O njima imamo dojave meštana iz okolnih sela i naselja koje oni sami imaju strah da prijave jer su počinioci njihove komšije. O njima možemo samo da pretpostavljamo da su u pitanju bespravne seče za lični ogrev ili nelegalnu prodaju ogrevnog drveta. Takođe je činjenica da se bespravne seče kao ekološki kriminal najteže i otkrivaju i dokazuju zato što se dešavaju daleko od očiju javnosti, ali i  zbog česte sprege zaposlenih iz javnog preduzeća i počinilaca.

U grafičkom prikazu je pretstavljena struktura ukupnog budžeta  i utrošak sredstava za plate zaposlenih kao i samu zaštitu prirode i kulturnog naseleđa.  Vidimo da najveći deo finansija dolazi od iskorišćavanja šuma 67%, od naknada za korišćenje zaštićenog područja 25% i 13% od nadležnih ministarstava (Ministarstva zaštite životne sredine , Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i budžet AP Vojvodine).

Eksploatacioni način upravljanja zaštitom prirode je posledica opšteg stava donosilaca odluka (vlasti) da je isključiva svrha prirodnih dobara da budu izvor prihoda i profita. Saglasnost na ovakav način upravljanja daju nadležni zavodi za zaštitu prirode (pokrajinski i republički) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u vidu svojih studija o zaštiti prirode i uslova zaštite prirode za desetogodišnje planove i godišnje programe upravljanja.

Da li je Ministartvo zaštite prirode puki izvršitelji naloga iz vladajuće stranke? Da li su oni odgovorni za šumsku hobotnicu koja planski masakrira naše šume preko javnih preduzeća? Da, jer na osnovu Zakona o zaštiti prirode (2015, 2016, 2021.) Zakona o nacionalnim parkovima (2016.) i Zakona o šumama (2015.) od seča je pošteđeno samo 23.228 ha, što je 0,8% od ukupnog šumskog fonda u Srbiji.

Nacionalna inventura šuma 2023. Šume bez intervencije čoveka.

Nadležna ministartva za sektor  zaštite prirode i životne sredine i sektor šumarstva su zakone upodobili potrebama intenzivne eksploatacije.Takvi zakoni aminuju masakriranje šuma i biodiverziteta. Zato nije dovoljno zahtevati samo poštovanje zakona, već je neophodno zahtevati izmenu relevantnih zakona u cilju efektivnog sprovođenja zaštite prirode i ekoloških, socijalnih i svih mnogobrojnih opštekorisnih funkcija šuma.

Amin za 3% u režimu 1. stepena zaštite. Po Zakonu o nacionalnim parkovima na Fruškoj gori se intenzivno seče šuma na 97% površine, sa argumentacijom potrebe konverzije izdanačke (panjače) u visoke šume (semenske). Zato je preko 80% seča šume u poslednjih 10 godina oplodnog karaktera (vrsta seče kad se poseče cela šumska sastojina iz 2-3 puta), ali nažalost bez vidljivog rezultata.

Ipak oni se uvek pozivaju na  plan: Osnove gazdovanja šumama NPFG 2017-2026.

Dokumentaciona osnova za ovaj  Zakon i obim i način zaštite prirode je Studija o  zaštiti prirode Fruške gore koju je uradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode 2015. godine.

Šume Fruške gore su dodatno ugrožene jer je Eparhiji sremskoj  restitucijom vraćeno 6.000 ha Oni šume daju u zakup preduzetniku i po koncesionom modelu gazdovanja šumama imaju prihod od oko 180.000 do 200.000 EUR godišnje. Integralno sprovođenje zaštite prirode je i formalno otežano. Javnost nema uvid u način upravljanja šumama u Eparhiji sremskoj  i ako je cela površina Nacionalnog parka javno prirodno dobro.

Efektivna zaštita prirode u zaštićenim područjima prirode zavisi od javnih politika  koje bi trebalo da počivaju na krovnim strategijama jedne države. Naša država nema stretegiju svog razvoja, nema strategiju razvoja šuma i strategiju zaštite prirode. To govori o opredeljenu donosilaca odluka ka stihijskoj eksploataciji prirodnih dobara i to najviše u cilju zadovoljenja privatnih interesa, brze zarade, kratkoročne dobiti i dugočne štete po javni interes. Zaštićena područja prirode nisu pošteđena eksploatacije i sve je dozvoljeno, ako ne po slovu zakona, onda će tumačenje zakona dati zeleno svetlo za eksploataciju.

” I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. „
Ovako je slavni Hans Kristijan Andersen pisao o Srbiji u svom putopisnom dnevniku 1842. godine.

The post Planske seče, šumske krađe i zaštita prirode appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

I ove godine kao i prethodnih godina seča šuma na Fruškoj gori će biti intenzivna, jer budžet javnog preduzeća  mora da se napuni. Zaštita prirodnih vrednosti zbog toga trpi.  Preko 60%  godišnjeg budžeta JP “Nacionalni park Fruška gora” čine prihodi od prodaje drvne mase, oko 30% su naknade od korišćenja javnog dobra, a ostatak dolazi prevashodno iz republičkog, a jedan manji deo i iz pokrajinskog budžeta. Država im da tek toliko da pokriju plate čuvara prirode i osnovne tehničke potrebe čuvarske službe.

Samofinansirajući način upravljanja putem seče šuma je štetočinski način, a promena će započeti onda kad se urade izmene Zakona o zaštiti prirode, Zakona o šumama i Zakon o nacionalnim parkovima na način da se ekološko-socijalna funkcija šuma u svim planskim dokumentima definiše kao prioritet. Ovome treba da prethodi donošenje strateških dokumenata o zaštiiti prirode. Sve dok se to ne desi imaćemo stihiju besomučne eksploatacije prirodnih dobara na celom području Srbije, u kojoj ni zaštićena područja nisu pošteđena.

Podaci o obimu seča i obimu pošumljavanja za NP Fruška gora su iz Plana korišćenja i gajenja šuma za 2025. godinu, dobijenim po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pratimo već nekoliko godina unazad ove cifre i nažalost situacija se nimalo nije promenila. Razlog tome je što se javno preduzeće drži Osnova gazdovanja šumama koje važe do 2026. god. Ove Osnove su urađene na način da se šume eksploatišu intenzivno kao da se ne radi o zaštićenom području i to prve kategorije zaštite.

U 2025. su planirali da poseku  šume sa 896ha, a izraženo u drvnoj masi  je to 58.639m³. U odnosu na prošlu godinu planska cifra je niža za 10%. Ovo baš i  nije za utehu imajući u vidu da se negativni efekti intenzivnih seča kumulativno manifestuju svake godine sve više. Ako prevedemo kubike u drveće koje mi vidimo kad gledamo šumu, onda je to oko 23.000 stabala uzimajući procenu da jedno stablo da 2,5m³.

Intenzivne seče ne znače samo veliki obim seča, već i korišćenje robusne mehanizacije zbog koje se kontinuirano od postojećih šetačkih i planinarsih stazi grade široki transportni putevi, a takođe se i probijaju novi. Jedna opšta devastacija nacionalnog parka kulminira na svakom koraku.

Ovaj obim seča je raspoređen na 5 radnih jedinica, pa to izgleda ovako:

• RJ Sremska Kamenica 277ha
• RJ Beočin 194ha
• RJ Vrdnik 65ha
• RJ Ležimir 185ha
• RJ Erdevik 176ha

Naglašavamo i ovoga puta da o obimu seča u šumama Eparhije sremske nemamo podatke, jer oni nemaju obavezu dostavljanja informacija od javnog značaja. Traženje njihovih planova od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je bez rezultata, jer se oni proglašavaju nenadležnim za privatne (crkvene) šume, i ako planska dokumenta prolaze njihovu verifikaciju. Ipak, mi posredno zaključujemo po površini koja im je vraćena restitucijom (6.000ha) da se radi okvirno od oko 200ha ili 15.000m³ godišnje. Svakako i crkveni budžet je puniji za par stotina hiljada evra od koncesionog ugovora sa preduzetnikom kojem su dali šume u zakup.

Nestaju hrastove i bukove šume

Intenzivne seče šuma i veliki obimi seča su posledica i definisanog perioda ophodnje hrasta i bukve, što znači  da su šumarski inženjeri iz “Šuma plan” Banja Luka koji su pisali Osnove gazdovanja šumama 2017-2026. hrastovima i bukvama odredili da ne treba da žive duže od 80 godine.  Ista firma je izabrana  ponovo da radi Osnove gazdovanja šumama za period 2024-2033. Naravno, to je sve stručno obrazloženo potrebom da se izdanačke šume panjače prevedu u visoke semenske šume. Ova argumentacija je verifikovana od strane stručnjaka iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode preko izdatih uslova zaštite prirode za izradu Osnova.

Iz tog razloga na Fruškoj gori je gotovo nemoguće sresti starog vremešnog hrasta ili vremešnu bukvu. Čuvena i navikana konverzija nekvalitetnih izdanačkih u kvalitetne visoke šume uzima danak, jer ono što se vidi na terenu to je da mi ostajemo bez šuma, kakve god da su. I laicima je jasno da bi konverzija trebalo da se radi stručno nekoliko decenija na način da se na terenu golim okom vidi da šume ima sve više a ne sve manje. Ovako kako se sad radi, konverzija je samo izgovor za besomučnu eksploataciju zarad privatnih interesa i sa visokim stepenom sistemske korupcije.  O konverziji možete više pročitati u radu “Plan razvoja šuma u NPFG 2015-2026.” autori prof. dr Ratko Ristić i  glavni projektant dr Snežana Obradović. Naručilac je bila Pokrajinska vlada, a  Plan nikada nije usvojen od strane Pokrajinske vlade.

Prekomernim prorednim sečama se remeti šumski sklop, a onda i najmanji vetar i najmanji sneg izlomi šumu, jer je čvrsti šumski sklop prirodna fizička i ekološka samoodbrana šume od raznih negativnih uticaja.  Dokaz za to su snegolomi velikih razmera, a ove zime su bila samo dva blaga snežna perioda. Krtosti drveća doprinose i dugotrajne suše koje su posledično negativno uticale na hidrološki status zemljišta koji je na Fruškoj gori odavno poremećen i zbog površinskih kopova kamena. Iz tog razloga Fruška gora je prepuna i izvala drveća iz korena. Možemo slobodno reći da je intenzivna eksploatacija šuma i kamena zajednički i dominantni katalizator stradanje fruškogorskih šuma.   

Gajenje šuma

Ove godine je planirano da se uradi pošumljavanje na ukupno 178ha. Dominira klonska topola na 116ha, vrba na12ha, a za hrast kitnjak i cer se planira samo 50ha. Da li će ovo planirano biti i urađeno i da li će biti sprovedena nega sadnica to je uvek pod znakom pitanja, ali nadajmo se da hoće imajući u vidu da je ovo redovna aktivnost, a ne onaj politički marketing sa hiljadama sadnica od kojih posle godinu dana bude samo zaparložena padina. Naše zagovaranje da se uvede moratorijum na seču šuma se nastavlja sa ciljem da se nadležne instuticije trgnu i naprave zaokret u javnim politikama o zaštiti prirode i upravljanju šumama. A to u ovom slučaju znači da problematiku upravljanja šumama postave u okvire ključnog postulata o imperativu ekonomije ekološkog razvoja, zasnovanog na znanju i dobrobiti za čoveka, društvenu zajednicu i prirodu zajedno.

Autor: Dragana Arsić

The post Koliko će se poseći ove godine i još ponešto o šumama appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Na panelu su govorile Dragana Arsić iz pokreta Pokret Odbranimo šume Fruške gore, Marija Simić Savić iz Udruženje Ekomar, Ana Džakić iz organizacije Bela Čaplja, Sandra Jovanović – ekološkinja i braniteljka ptica i Ana Karanović – osnivačica firme Ukusi Kopaonika.

Ove hrabre žene razgovarale su o tome šta ih je pokrenulo da se bave temom žaštite prirode i životne sredine i sa kakvim su se izazovima i predrasudama susretale, kakvo iskustvo nose sa terena i kako izgledaju aktivističke borbe?

U drugom delu razgovora koji je ispred Polekola vodila moderatorka Nataša Jančić, osvrnule su se na rad i rast Mreže od njenog osnivanja do danas, prisetile su se najdirljivijih momenata sa zajedničkih aktivnosti i istakle koje vrednosti im je članstvo i umrežavanje donelo u ličnom i profesionalnom životu.

Pogledajte i preslušaljte kompletan razgovor:

Ove aktivnosti su deo Eko-sistem Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Ambasada Švedske u Beogradu/Sveriges ambassad i Belgrad.

The post Panel „Upoznajte čuvarke prirode“ appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.