Na Fruškoj gori postoji 18 planinarskih domova, iako su ona 3 koja su postojala pre II svetskog rata propala.

Svakog se vikenda sa svih strana penju reke izletnika i turista do fruškogorskih izletišta, ne samo iz Novog Sada, već i iz Beograda, Karlovaca, Rume i ostalih mesta, a koriste se autobusi, automobili, bicikli, železnica, parobrod, žičara ili se ide peške.

Na Petrovaradinskoj tvrđavi je uređen zabavni park sa raznim dečjim igralištima, restoranom, zoološkim vrtom, a tu je smešten i novoosnovani Poljoprivredni fakultet.

U Petrovaradinu je i sedište planinarskog društva vojvođanskih Hrvata „Crveni čot“

U Sremskoj Kamenici je malo kupalište u hladu šume (misli se verovatno na obalski deo pod današnjim Kameničkim parkom), par gostionica, jedan stari zamak (misli se na Marcibanji-Karačonji dvorac), kao i veza parobrodom na svaka 2 sata.

Na Popovici se nalazi 8 planinarskih kuća/domova poređanih jedna do druge, kao i dom pokrajinskog planinarskog odbora. Neke od tih kuća su nekada bile letnjikovci novosadskih bogataša.

Na Iriškom vencu se u sezoni mogu videti ne samo brojni domaći turisti, nego i puno stranaca iz raznih evropskih zemalja zahvaljujući jakoj i efikasnoj propagandi, kao i mnogobrojnim i lakim prilazima i putevima.

Interesantna priča za koju ne mogu da nađem potrvdu gde autor tvrdi da je Josif Pančić prilikom svojih istraživanja Fruške gore pobudio pažnju austro-ugarskih vlasti, pa su ga uhvatili i zatvorili u Petrovaradinsku tvrđavu iz koje su ga pustili tek nakon što su iz Beograda dobili povoljne podatke. Tako su eto 2 značajna Josipa/Josifa bili zatvorenici tvrđave.

Na Stražilovu se se nalazi hotel i planinarski dom „Đački rastanak“, a kraj njega planinski botanički vrt (arboretum).

Do Crvenog čota se može stići sa bilo koje stanice na železničkoj pruzi Novi Sad-Beočin.

Planinarski dom na Zmajevcu srušen za vreme rata su iznova sagradli rudari iz Vrdnika i on je baza za letnje, zimske i skijaške ture.

Na Crvenom čotu se nalazi vidikovac u obliku piramide sa panoramskim pogledom.

Očigledno je taj posleratni period (prve decenije) bio i neki vrhunac masovnosti i organizovanosti planinara na Fruškoj gori, a sve ovo se dešava dok još Nacionalni park kao takav ne postoji, već postoji nešto što se zove „Narodno izletište“ što naravno puno govori o tadašnjem karakteru i društvenom značaju Fruške gore. Planinarski pokret (što formalni što neformalni) je oduvek bio stub razvoja i promocije Fruške gore kao značajne destinacije na širem nivou, što ovaj Nacinalni park znatno razlikuje u odnosu ne sve ostale u Srbiji i što se često zaboravlja od strane države i upravljača.

Autor teksta: Goran Vučićević
Arhivske fotografije: Goran Vučićević
Fotografija doma sa sajta Fruškać

The post Planinarenje na Fruškoj gori pre 70 godina appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Ako vratimo samo malo film unazad, prva stvar koja je urađena i čime je možda i određen smer u kom će se razvijati gazdovanje šumama i odnos prema ovom našem zajedničkom zaštićenom dobru je ona čuvena kastastrofalna gola seča na Popovom bregu u blizini Zmajevca. Još tada je svesno ili nesvesno poslata poruka od strane novih/starih vlasnika šta oni misle o Nacionalnom parku, njegovim šumama, zaštiti i kako će oni to ubuduće gazdovati.

Od tada, pa sve do danas dešavaju se katastrofe za katastrofama, svake godine se menjaju izvođači i ugovorni modeli, ali sve više i više se radi zulum na štetu nacionalnog parka, šume, pa u krajnjem slučaju i prirode, kao i naše budućnosti. Došli smo do toga da se sada seče neprekidno kad i seči vreme nije.

Nismo deca i krajnje je vreme da prestanemo da verujemo u bajke, a to da će manastiri biti šumama dobre gazde su bajke nad bajkama.

Nije to od juče, to je jednostavno deo tradicije, kao i istorijska činjenica. Priča o sticanju, gazdovanju i gubitku imovine fruškogorskih manastira je duga i traje vekovima, ali je saglediva i dokumentovana. Napravljena je ogromna greška vraćenjem fruškogorskih šuma manastirima, jer oni ne mare za zakone ove države, baš kao ni za posebne uslove zaštite u kom su šume koje su im vraćene.

Prikupio sam pozamašnu dokumentaciju na ovu temu i prvom prilikom ću objaviti detaljan rad (čim ga sastavim), a za početak evo i citata jednog od naših najznačajnijih mislilaca Dr Dragoljuba Jovanovića iz njegove knjige „Agrarna politika“ objavljene 1930. godine.

Manastirska i crkvena imanja predstavljaju čist manjak u našoj ekonomiji. Na njih se ne mogu primeniti ni oni argumenti u korist velikih gazdinstava na severu. To uopšte nisu nikakva gazdinstva: zemlja se ispošćuje nerazumnim i nehatnim sistemom napolice i zakupa; proizvodi se raznose i prodaju u bescenje; uprava nije nikakva ili je otvoreno raspikućska. Monaha ima malo, i oni nikad ne rade zemlju, tako da se starešina manastira pretvara u velikoposednika. Ako se bavi privredom, on napušta crkvu; ako se bavi crkvom, on zanemaruje privredu; a najčešće propada oboje.

Manastirska i crkvena imanja su dodsadašnjpm odredbama stavljena pod udar agrarne reforme kad prelaze maksimum. Radi nekih vakufa i za većinu manastira u Južnoj Srbiji, dovodi se u pitanje i samo ukidanje kmetskih i čifčiskih odnosa. Protiv ovoga poslednjeg rešenja istaknut je specijalan karakter manastira kao zadužbina. Ali se kod toga ne može stati, jer bi se sa takvim argumentima mogla dovesti u pitanje čitava agrarna reforma. Najzad, pod udar treba staviti i manastirska imanja u Srbiji.

Izgleda se ništa nije promenilo za 100 godina… ljudska pohlepa ne poznaje Boga.

Autor: Goran Vučićević

The post Kakve su gazde naši manastiri? appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Ovo se najavljivalo, ali je sprovedeno bukvalno kao „blickrig“, jer se znalo da javnost neće odobriti ovako nešto. Sila Boga ne moli. Donet je plan i zatim se pristupilo izvršavanju.

Ko je sve učestvovao i na koji način je odgovoran za ovu ogromnu i nenadoknadivu štetu nanetu prirodi, državi Srbiji i na kraju krajeva i nama građanima Srbije?

Hajdemo redom.

1. Uprava za šume RS

Glavni mozak iza cele operacije. U praksi su za sve odgovorni, ali se na malo mesta potpisuju. Birokratsko-tehnokratski trust koji se za sve pita kad su u pitanju šume. Bogovi.

Odgovorni za strateško slepilo. Odgovorni zbog svoje arogancije. Odgovorni jer su sami sebi nameštali poslove u kojima će steći za kratko vreme ekstraprofit.

2. Projektantske kuće koje su izradile planove

Aktuelne Osnove gazdovanja (10-godišnji planovi za pojedinačne gazdinske jedinice) su izrađene na osnovu paušalne i diletantski izvedene inventure, tako da imamo situaciju da na puno odseka stanje šume na terenu nema veze sa stanjem u planovima. Zbog cajtnota izazvanog restitucijom Osnove su izrađene u rekordno kratkom roku, što dovoljno govori o kvalitetu odrađenog posla.

Odgovorni zbog neprofesionalnosti.

3. Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode

Institucija koja blanko potpisuje sve što im se stavi na sto, a da ima veze sa šumama. Oni su dali pozitivno „Mišljenje o ugrađenosti uslova zaštite prirode u Osnovu za gazdovanje šumama“ i na ovaj način aminovali devastaciju Fruške gore. Da su bar malo pročitali šta piše u tim planovima videli bi isto što sam video i ja totalni amater: 4/5 planirane seče će biti „oplodna seča“. Ili nisu čitali, ili jesu. Ne znam šta je gore od ta dva.

Njima na dušu ne ide samo aminovanje ovih planova, već i konstantno nečinjenje, nerad i korupcija. U nijednom slučaju nisu postupili na korist prirode koju bi trebali da štite.

Odgovorni u svakom mogućem smislu u kontekstu svojeg kruga delovanja. Sve što su mogli i trebali da urade nisu uradili, a sa druge strane sve su potpisali što im se dalo da potpišu. Još jedna birokratsko-tehnokratska institucija, ali ova je bez kičme i svesti zašto uopšte postoji.

4. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Kao nekadašnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ono je dalo „Saglasnost“ na planove.

Napomena: tada su poljoprivreda i zaštita životne sredine bili u okviru istog ministarstva, sada imamo dodatno šizofrenu situaciju jer su sada to dva zasebna ministarstva čije se nadležnosti prepliću kada su u pitanju zaštićena područja. Koliko znam danas saglasnost daje samo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a da se Ministarstvo za zaštitu prirodne sredine u ovom procesu ništa ne pita.

Odgovorni za sve loše što se činilo i čini u NP Fruška gora, jer je to u njihovoj nadležnosti.

5. Nadležne inspekcijske službe

Uslovno odgovorne, jer imaju tako malo ljudi da je nemoguće da pokriju ni 1% nezakonitih radnji koje se dešavaju u oblasti šumarstva. Izlazili po pozivu i pokazali profesionalni integritet u većini slučajeva.

6. JPNPFG

Šta reći, a ne zaplakati. Na njih ne bih trošio reči, sve je već rečeno. Njihova najveća odgovornost je u tome što su direktno učestvovali na terenu u radu sa odabranim izvođačima šumskih radova na očiglednoj devastaciji i katastrofalno nestručno izvedenim oplodnim sečama, pri čemu su bili svesni štete koja se nanosi. Oni su znali da sve to ništa ne valja i nisu ništa učinili da se to spreči, ili da se radi kako struka nalaže, već su se isključivo bavili kriminalnim punjenjem sopstvenih džepova. Bukvalno su iskoristili situaciju, tj. gužvu jer se ovakvi radovi nikad pre nisu izvodili na Fruškoj gori niti će. Kako da ne iskoriste ovu jedinstvenu priliku da se obogate za kratko vreme?

7. Angažovani izvođači radova

Njihova odgovornost je to što ih je jednostavno baš briga. Došli su sa teškim mašinama, gaze sve živo, bacaju tone đubreta po nacionalnom parku. Cilj je što više i što brže. Dalo se očekivati od njih. Odgovornost = 0.

Kao što vidite, bukvalno svaka karika u lancu institucija nadležnih za ovu katastrofu na Fruškoj gori je na svoj način odgovorna. Čovek se na kraju zapita kako je to moguće?

– Mislim da je zaključak jasan. Ceo sistem je s oproštenjem SKRNAV. Počev od Zakona od šumama, pa sve do podzakonskih akata, a da ne pominjem zakonske dokumente koji se odnose na oblast zaštite prirode.

Kome se obratiti da se ovo spreči?

– Kome, odlično pitanje. Pa pogledajte ovaj spisak. Zar da očekujemo od ovih institucija (koje su očigledno svaka za sebe odgovorne zbog učinjene devastacije šuma na Fruškoj gori) da nam reše probleme i zaustave svaku dalju devastaciju? Pa mi imamo jasan slučaj da nam evo institucije uništavaju nešto što se zove „zaštićeno područje od nacionalnog značaja“.

Znate šta su iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovorili na predstavku našeg Udruženja pre nekoliko meseci u vezi uspostavljanja privremenog Moratorijuma na dalju seču ?

„Takav zahtev je stručno neutemeljen i suprotan savremenim principima gajenja i zaštite šuma, polazeći pre svega od evidentnog negativnog uticaja klimatskih promena na stanje šuma, koje bez intervencije čoveka može da izazove ulančavanje šteta na ogromnim površinama. Bez stručnog rada u šumama rizikuje se pojava sušenja šuma, koju uvek prati prenamnoženje štetnih insekata i gljiva i pojava epidemija na ogromnim površinama – primer potkornjaka koji su uništili šume Češke i Austrije.“

Da li ste svesni na koliko nivoa idiotizma jedno ovakvo obrazloženje udara u glavu nekog ko je iole upućen u problematiku na Fruškoj gori?

Pa oni su posekli maltene sva stara ili zrela stabla na kojima se gnezdila najveća populacija detlića u Srbiji. Da li znate koliko je jedan detlića samo značajan za zdravlje šume? Gde će sada svi ti detlići da buše svoja gnezda? Toliko o štetnim insektima. A o uticaju devastacije šuma u ogromnim površinama na vodni režim ne vredi ni trošiti reči.

Dakle, stručno i odgovorno lice nas ubeđuje da bi puno štetnije bilo ništa ne raditi, nego nastaviti sa ovim uništavanjem.

Da li Vam je sad jasno o čemu se ovde radi i ko nam uništava Frušku goru?

The post Kadija te tuži, kadija ti sudi appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Da se podsetimo: na osnovu 10-godišnjih planova maltene 80% planirane seče je tzv. „oplodna seča“. Šta je oplodna seča? Ukratko, to je seča iz više iteracija tj. „sekova“ čiji bi rezultat trebao na kraju da bude posečena prethodna šuma i umesto nje tepih tzv. „podmlatka“, tj mladica projektovane/željene vrste/vrsta drveća. Dakle, umesto stare šume pretežno „izdanačkog“ porekla treba da dobijemo tepih mladih izdanaka buduće šume „prirodnog“ porekla. Teorija je tu jasna. Ako se primenjuju dosledno sve neophodne mere nege „mladika“ na kraju dobijamo novu šumu „prirodnijeg“ porekla. Ukratko, to oni zovu „prirodna obnova“.

Šta se u stvarnosti dešava? Pa pogledajte Duletove fotografije i recite gde na tim ogoljenim brdima vidite mladice, tj. začetke neke nove buduće „prirodnije“ šume? Nema ih, pustinja.

Ponavljam i naglašavam: 4/5 svega što se seče poslednjih godina seče se u ove svrhe i na ovako katastrofalan način.

Da li znate da kada se svaka ovakva seča završi neupehom onaj ko je to radio mora da nadoknadi štetu? Po zakonima ove države on to mora. Mora da nadoknadi tako što će ručno posaditi mladice, ili snositi kaznene mere.

Ako malo vratite film unazad onda ćete se setiti nekoliko ovakvih „greenwash“ kampanja iz prethodnih godina u organizaciji JPNPFG kada su bili primorani da sade usled ovako pričinjene i inspekcijski ustanovljene štete i za to su mobilisali građanstvo, da bi sve te parcele na kraju zarasle u korov i žbunje.

Prethodnih nekoliko godina oni bukvalno kao da su pušteni s lanca. Pobesneli i pomamili se. I JPNPFG i šumari koji upravljaju manastirskim šumama. Takmiče se međusobno ko će što više i na što gori način da poseče najlepše šume koje imamo na Fruškoj gori. U toj silnoj pomami su zaboravili skroz na sve što su učili u školi i na fakultetima i samo gledaju da iskoriste situaciju i usput što više napune i svoje džepove.

Šta rade inspekcije? Ništa.

Šta kaže nauka, i to šumarska?

Do ruku mi je došao naučni rad iz 2022. godine „СТАЊЕ И КАРАКТЕРИСТИКЕ САСТОЈИНЕ ХРАСТА КИТЊАКА (Quercus petraea agg. Ehr.) НА ФРУШКОЈ ГОРИ У РАЗВОЈНОЈ ФАЗИ МЛАДИКА“

Ovaj rad se bavi istraživanjem na oglednoj površini gde je završena oplodna seča još 2006/2007 godine. Ovo je bila jedna od prvih ovakvih seča na Fruškoj gori i pošto je bila prva jako se vodilo pri izvođenju sekova o svim parametrima, tj. odrađeno je „školski“. Ova parcela se nalazi kraj puta Beočin – Crveni čot sa leve strane pre brda „Stolice“ u odeljenju „15“ odsek „h“. Može se parkirati tamo kraj rampe i putićem uz par koraka obići sve ovo.

Šta su tamo posekli?

Kažu „састојина је по саставу била дефинсана као мешовита шума китњака (изданачка шума китњака и липе), једнодобна, очувана, средње негована.“

Šta su primenili?

Kažu „Применом одговарајућих мера неге из састојине су била уклоњена стабла пратећих врста из доминантног и подстојног спрата. Затим су извршене помоћне мере природној обнови, тј. уклоњен је и подраст непожељних пратећих врста, чиме је регулисан састав састојине, што је истовремено обављено у склопу припремно-оплодног сека (2005. и 2007. године). После успешне природне обнове у састојини је извршен завршни сек.“

Dakle, odrađeno školski.

Šta se dalje radi? Ništa. Bukvalno ništa. Nikave mere nege nisu primenjivane, iako su bile neophodne i obavezujuće. Ekipa naučnika dolazi 2021. godine i zatiče samo 28% preživelih jedinki hrasta kitnjaka.

Evo šta kažu o neprimenjenim merama „У састојини нису примењиване одгворајуће мере неге – сече осветљавања подмлатка и то затечено стање је у овим проучавањима и истраживањима третирано као почетно стање. Због изостанка сеча осветљавања подмлатка до сада није регулисано порекло састојине, састав састојине и смеша, квалитет и здравствено стање, као и разређивање прегустог подмлатка, што је применом негативне селекције била неопходна узгојна мера у развојној фази подмлатка.“

Utvrđeni/zatečeni odnos između hrasta i lipe je 2:1, a svi znamo da lipa puno brže raste i verovatno će za 10 godina taj odnos biti naveliko u korist lipe.

Želeli su hrast, a dobiće većinom lipu. Čak nisu uspeli ni da obezbede da sva stabla budu prirodnog porekla, već je maltene svako četvrto stablo i dalje izdanačkog porekla.

Ovo je očigledan primer kako ne treba da se radi, a u pitanju su rani eksperimenti kad su se bar sekovi radili „školski“. Kad pogledate šta danas ostaje iza ovih njihovih seča pitate se šta će tu uopšte da bude za 50 godina, jer šuma tu nikad neće biti. Samo šikara tu može biti. Lažu oni koji kažu da će tu biti šuma. Ko laže taj i krade.

Na delu je opšta devastacija, pljačka i uništenje najlepših fruškogorskih šuma od strane pohlepnih i nestručnih divljaka.

The post Kako se „obnavljaju“ šume na Fruškoj gori appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Naša borba za šume Fruške gore i Vojvodine je bila tema jedne priče. Tekst je na francuskom, a u komentaru je link ka originalu. Toga dana sa nama na Fruškoj je bio Petar Holik. A u NS na potpisivanju peticije i Dane Pribic sa ekipom. Prevodilac je Google.

Corentin Mtt

Svetli panjevi u tamnoj šumi

Zeleno područje usred poljoprivredne ravnice severne Srbije, Nacionalni park Fruška gora suočava se sa intenzivnom sečom. Dragana Arsić, bivša službenica banke koja je postala stalna aktivistkinja i članica pokreta Pošumimo Vojvodina koji se bori i protiv seče šuma.

Šest meseci je otkako Dragana Arsić nije otišla u šumu. Šest meseci posmatra fruškogorska brda na horizontu, sa pravolinijskih novosadskih bulevara. Toliko meseci nije mogla da vidi uživo razorne posledice seče na 25.000 ha zaštićenog prostora šuma na kapijama svog grada, ekvivalenta šumi Fontenblo.

Novi Sad, u autonomnoj oblasti Vojvodine, po veličini drugi grad u Srbiji, je urbano ostrvo usred gole ravnice. Sa izuzetkom Nacionalnog parka Fruška gora i njegovih brda, sve drugo je jedno od najmanje pošumljenih područja u Evropi. Samo 7% površine je šuma. Vojvodina je tokom vekova u prethodnim državama u čijem sastavu je bila, kao i u Jugoslaviji, krčena za potrebe poljoprivrede i ishrane Balkana. Sada je 84% njene površine posvećeno poljoprivredi.

„Devedesetih i 2000-ih, kako je ekonomska situacija postajala loša, poljoprivrednici su sekli drveće i šipražje između njiva. Služili su kao zaštita od vetra, ali su drva donosila novac“, objašnjava Dragana Arsić. Od kada je napustila banku, stalno je angažovana u borbi protiv eksploatacije prirodnih resursa Nacionalnog parka, prvenstveno šuma.

Ekološki aktivisti su ljuti. „Kada se seče drveće, kažu nam da seču kompenzuju sadnjom na drugom mestu, ali to su sve uglavnom monokulture, to nisu šume. To i nisu vrste drveća ovog podneblja. U Nacionalnom parka uz Dunav podignute su veštačke šume od topola. Ista visina, ista širina debla. „To su klonovi“, kaže Dragana Arsić iza naočara za sunce.

Seče su svuda

„Ne možete da verujete da smo u nacionalnom parku“, upozorava aktivistkinja. Čak ni ona nije bila spremna za takav prizor posle 6 meseci nedolaženja u šumu.

Auto se penje na vrh brda. „To je katastrofa“, diše ona sa zadnjeg sedišta. Velika tabla dočekuje posetioce Nacionalnog parka Fruška gora, najstarijeg u Srbiji, osnovanog 1960. godine. Odmah iza njega, sa obe strane uskog puta, više desetina muškaraca u radnoj odeći seče stabla i isečena drva utovaruju u prikolice. Svetli panjevi su u suprotnosti sa tamnom šumom. Obaraju se hrastovi i bukve, ponekad i stogodišnjaci. Najmanje grane se seku na licu mesta. One će služiti kao ogrev, glavni izvor toplote za više od milion Srba.

Dragana Arsić prilazi trupcima. Ona pokazuje na malu plastičnu pločicu, na kojoj je upisana vrsta i kvalitet drveta, šumsko područje i broj: „Obavezno se mora pogledati, uvek proveravamo da li je tu. U suprotnom zovemo policiju.”

Trupci, ogromna debla lišena svojih grana, još uvek obavijena korom, neka prelaze metar širine u prečniku. Zbijeni uz ivicu puta, čekaju. Kamion će ih odvesti iz šume, ali ne u srpsku pilanu. Oni će krenuti direktno u Nemačku, Italiju ili Kinu. Oni će služiti kao materijali za nameštaj ili šperploču. Srbija izvozi svoje drvo kao sirovinu, neprerađeno. U ovoj kategoriji je drugi izvozni proizvod zemlje posle bakra.

Za razliku od onoga što se uočava u drugim zemljama, status nacionalnog parka u Srbiji ne garantuje tako strogu zaštitu prirodnih resursa kao drugde. Uprkos klasifikaciji područja više od šezdeset godina, njegova eksploatacija je i dalje dozvoljena. Pravoslavna crkva koja je veoma bliska državi, drugi je najveći zemljoposednik posle države. U Nacionalnom parku poseduje 25% zemljišta. „Seča šuma je profit i brz novac“, suvo sumira aktivistkinja.

Seče su toliko intenzivne da je u aprilu 2022. odbijen zahtev da se fruškogorske bukve registruju za Uneskovu svetsku prirodnu baštinu. Samo 3% šuma je potpuno zaštićeno od ove eksploatacije. Dakle, aktivisti se bore za unapređenje zakona u Srbiji, sa nadom da će promeniti i mentalitet u zemlji u kojoj je vanredna klimatska situacija retko na dnevnom redu u javnim raspravama.

Najvažnija tema narednih izbora

„Tema Rio Tinta je intenzivirala ekološku borbu“, uverava aktivistkinja. U periodu od septembra 2021. do januara 2022. Srbija je imala proteste i pokrete nove vrste. Bez presedana u svojoj formi: istovremene masovne demonstracije i blokade širom zemlje sa namerom da zaustave projekat eksploatacije ogromnog ležišta litijuma u dolini Jadar od strane australijskog rudarskog giganta Rio Tinto.

Gigantski projekat. Pretstavlja se kao velika razvojna mogućnost Srbije da se svrsta među prve evropske proizvođače električnih baterija, čiji je litijum jedan od glavnih elemenata. Pretstavlja se kao velika prednost za zemlju jer je 27 zemalja članica Evropske unije opredeljeno da u narednoj deceniji zabrani auta na fosilno gorivo. Zabrinuti zbog ekoloških posledica ovog projekta, Srbi su se usprotivili. Suočen sa tolikim protivljenjem i približavanjem izbora u aprilu 2022, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odustao i projekat je stavljen na čekanje.

U svakom slučaju, to je ono što on najavljuje. Ali multinacionalna kompanija nastavlja da kupuje zemljište u dolini Jadra i da tamo gradi infrastrukturu, što je početak nastavka pripreme projekta. „Ovo će ponovo biti jedna od važnija tema narednih izbora“, predviđa Dragana Arsić.

„Izazov je zainteresovati širu javnost za pitanja životne sredine“, tvrdi ona, nakon petogodišnjeg intenzivnog aktivizma. I Rio Tinta i drugih rudarskih projekata, naravno, ali i protiv MHE projekata na jugu zemlje koji su započeli 2018. Tako je i počela njena karijera aktivistkinje. Kasnije se odlučuje da se fokusira na Frušku goru: „Živim samo petnaestak kilometara od šume, ima smisla da se mobilišem ovde. Ceo život hodam po ovoj šumi.”

Na početku borbe za Frušku goru dobija pomoć „čoveka iznutra”. Ta osoba joj daje mape nacionalnog parka bez kojih nije moguće pratiti desetogodišnja planska dokumenta i teren. Ona odlazi na teren, posmatra seče, eksploataciju područja i podnosi obaveštenja i inspekcijske prijave nadležnima. Umesto da je poslušaju, ona se ubrzo našla u središtu intenzivne kampanje laži i klevete od strane medija bliskih vlasti. Optužuju je lažima da je krala novac iz banke u kojoj je trideset godina bila zaposlena, da je dobijala sredstva iz Albanije. Daleko od toga da je ova kampanja obeshrabrila aktivistkinju, naprotiv ovi napadi jačaju njenu odlučnost.

Objašnjavajući i mobilišući

Dragana Arsić dolazi u centar Novog Sada naspram statue pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Iz svojih kolica za kupovinu, ona raspakuje stalak i pribor. Jedva dovoljno široka da u nju stane nekoliko A4 listova i letaka, ona ponosno stoji iza. Ona ponavlja ovaj gest nekoliko puta nedeljno.

Na čelu Pokreta za odbranu fruškogorskih šuma „Pokret Odbranimo šume Fruške gore”, nedavno se pridružila mreži nevladinih organizacija i lokalnih aktivističkih grupa okupljenih pod zastavom „Pošumimo Vojvodinu”, Pošumimo Vojvodinu. Cilj? Okupiti snage lokalnih pokreta da uzbune srpske vlasti potpisivanjem peticije. Objavljena u februaru 2023. godine, u pet tačaka poziva se na izmenu pojedinih srpskih zakona u vezi šuma i zaštite životne sredine.

Ljudi dolaze da potpišu peticiju danas. Dragana Arsić je lokalna ličnost. Ima veliku podršku svog supruga, prati je na svakoj njenoj akciji. „Najmlađi su za peticiju čuli na društvenim mrežama, tu se najviše komunicira, objašnjava aktivistkinja. Dobijamo podršku od nekih lokalnih medija, ali veliki TV kanali nas ne prate.”

Za starije prolaznike je iznenađenje videti kako ekolozi potpisuju peticiju za zaštitu šuma. Ona gura naočare preko plavih šiški, gleda sagovornika u oči i objašnjava. Za jedno popodne prikupljeno je nekoliko stotina potpisa.

Njen štand takođe postaje tačka okupljanja ekoloških i prodemokratskih aktivista u gradu. Dane Pribić, iz NVO Evropolis, bori se za veću transparentnost u javnom životu Srbije. U njegovim očima, članovi Pošumimo Vojvodinu su „saveznici“. Što se tiče seče šuma i korupcije, on uverava da „jedno stvara drugo“. Petar Holik, kontrabasista, plesač tanga i aktivista, ističe važnost rada aktivista: „To je borba Davida protiv Golijata”.

Dok Dragana Arsić gaji nadu u odnosu na angažovanje civilnog društva, ona ispoljava „nepoverenje prema korumpiranim institucijama“. Kao dokaz, ona pokazuje područje na ulazu u Nacionalni park, koji je godinama kupovao lokalni milioner. Nekoliko stotina hektara, ograđeno je sa devet kilometara ograde. Ispod ograde raskopana zemlja, iza ograde lutaju svinje i grebu tlo, na zemlji je otpad od radnika.

„Vlasnik gradi turistički objekat“, kaže aktivistkinja, pokazujući na vrh brda. Gore je posečeno drveće i izravnano tlo da se uživa u „najlepšem pogledu sa Fruške gore”. Zakonit projekat? Da i ne. Neprihvatljiva je i kupovina zemljišta i izgradnja turističkog objekta u Nacionalnom parku. Ne može se sa druge strane brda. Presekao je pešačke staze i sprečava kretanje divljih životinja.

Dragana Arsić je 2021. uspela da okupi 300 ljudi ispred ograde za akciju za pravo prolaza. Simbolično je isečeno nekoliko metara žice. Zbog ovoga je zaradila nekoliko tužbi. Za epilog jedne od njih ona ne okleva da opiše kao „postupak geg“. „Moraću da platim štetu za ogradu. On je milioner i traži novac za malu štetu. Ismejaćemo ovaj čin, zamolićemo stanovnike grada da donacijom doprinesu da mu se nadoknadi šteta“, zaključuje ona.

The post Pisma iz Beograda (i sa Fruške gore) appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Ja se ubih ovih dana da skrenem pažnju na neiskorišteni potencijal u smislu zaštite kada su orhideje na Fruškoj gori u pitanju. Ideja vodilja mi je bila da se kao motivacija i argumentacija za proširenje površina u I stepenu zaštite može iskoristiti njihova ugroženost.

A evo šta sam upravo našao da piše u zvaničnom izveštaju o monitoringu ugroženih vrsta Vojvodine (tu su i orhideje) iz 2004. godine… dakle još pre 20 godina.

Kad se ovo pročita jasno je da naše institucije za zaštitu prirode ne dobacuju dalje od zaključaka na papiru. Zašto nakon ovih zaključaka nisu usledili napori da se orhideje Fruške gore i formalno zaštite i da im se prizna značaj tako što bi se neki lokaliteti na kojima rastu stavili u I stepen zaštite je pitanje nad pitanjima.

Evo i delova koji su jako zanimljivi:

Различите врсте орхидеја су прилагођене различитим станишним условима, а с обзиром да су све вишегодишње биљке основни услов за њихов опстанак је стабилност станишта. Ово посебно важи за оне врсте које до првог цветања под земљом проводе више година. Према томе, јасно је да често механичко померање шумског земљишта, мењање степена осветљености и влажности делује само негативно на орхидеје. Због дужег времена потребног за развој од семена до првог цветања, орхидеје у старту губе трку за простор са многим једногодишњим и двогодишњим биљкама.

Шумске орхидеје често бивају оштећене шумарским радовима. Тако је, 1995. године у храстово – грабовој шуми код насеља Врдник нађена десеткована, ионако мала популација врсте Orchis purpurea, приликом извлачења посечених стабала из шуме. Бројне врсте орхидеја прилагођене су одређеном степену осветљења односно засенчености и влажности станишта. Већа промена ових еколошких фактора, која са собом повлачи и друге, снажно негативно утиче на одржавање орхидеја.

pa zatim piše:

Чуварска служба Националног парка даје примат контроли крађе дрвета и дивљачи, док се на оштећивање, уништавање или искоришћавање било које зељасте биљке уопште не обазире. У суштини крив је систем управљања јер их томе нико не учи, односно, управљачи томе у пракси не придају велики значај. Разлог је једноставан, штета крађе једног стабла дрвета се лако може израчунати, за разлику од букета орхидеја. Међутим, гледано из угла екологије штета је управо обрнута, јер једно стабло у шуми представља мање од 1% популације, док букет орхидеја често премашује 50%.

i malo o posetiocima:

Фрушка гора је због близине града Новог Сада и бројних саобраћајница веома приступачна и омиљено је излетничко место, посебно у мају и јуну када цвета највећи број врста орхидеја. Бачени букети разноврсног полуосушеног цвећа чест су призор на излетничким местима. Међу њима се понекад налазе и орхидеје, углавном Orchis mascula, O. purpurea, O. militaris и Anacamptis pyramidalis. Кидањем надземних цветајућих стабљика слаби виталност јединки што за собом повлачи и смањено преживљавање.

Интересантан је и податак да на Стражилову, једном од фреквентнијих излетничких места, на гробу песника Бранка Радичевића сваке године једна иста особа доноси букет Orchis mascula и O. simia.

pa još malo nekih pametnih predloga:

За разлику од многих земаља Европе у Србији Црној Гори не постоји ни једно волонтерско удружење које би се залагало за очување орхидеја. Генерално, већина људи сматра да орхидеје расту само у тропима. Практично је мало оних који знају за терестричне орхидеје, а још је мање оних који их могу разликовати од других биљака у природи. Сматрамо да би постојање волонтерских удружења која би изводила мониторинг и чији би рад био усмерен на често јавно критиковање предузећа и појединаца који угрожавају орхидеје, могло помоћи у њиховој квалитетнијој заштити.

i na kraju zaključak u kom se uopšte i ne pominje da bi trebalo možda i nešto konkretnije uraditi poput stavljanja lokaliteta u I stepen zaštite:

Много је тога што се дешавало и што се дешава на Фрушкој гори што се може окарактерисати као негативни антропогени утицај. Крчење шума, пошумљавање алохтоним врстама дрвећа, преоравање степа односно њихово претварање у оранице, урбани и индустријски развој су најважнији фактори који утичу на стабилност заједница а самим тим и на орхидеје.

Садашње стање у заштити не само орхидеја већ и свих осталих ретких биљака на Фрушкој гори не може се окарактерисати чак ни као задовољавајуће. Заштита орхидеја је само на папиру док су у природи оне остављене на милост и немилост законима природе којима господари човек.

Почетак решења овог великог проблема видимо у едукацији младих људи (одраслих можда још више) и подизању свести о природним законима, потребама природе и одрживом развоју барем у заштићеним подручјима. Орхидеје су скромне и не траже заливање и окопавање, задовољавају се не дирањем њихове куће и њих самих. Парадокс је у томе што је овај њихов захтев човеку и најтеже да испоштује.

Jasno je da niko u zemlji Srbiji za sve ove godine ko odlučuje o ovim stvarima nije ni za pedalj odstupio od politike da se na Fruškoj gori drži minimalan procenat u I zoni po svaku cenu, a da se narodu servira priča kako na Fruškoj gori i ne postoje prirodne vrednosti osim osolikih muva i nekih levih paprati koje iole vredi zaštititi.

Molio bih sve izletnike ovim putem da ne beru orhideje za 1. maj (neka ne beru cveće uopšte ako ne znaju šta to beru), a nadam se da buketa orhideja na Stražilovu ove godine neće biti.

Autor:
Goran Vučićević

The post Buketi orhideja, bageri i drvoseče – pakao zaštite prirode u Srbiji appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Kao što sam i obećao u komentaru od pre sat-dva… pregledao sam svoju foto arhivu i onako „nabrzaka“ našao ipak više od 10 vrsta (nisam ni znao da sam toliko različitih našao) i neke verovatno nisam dobro determinisao, ali ja nisam stručnjak.

Dakle, u pitanju je 18 različitih lokacija na Fruškoj gori, na pola od lokacija su izrazito šumske vrste, retke i zatečene u malom broju primeraka.

Još toliko imam zabeleženo mobilnim telefonom, ali dosta je i ovo da se shvati poenta.

Na Fruškoj gori postoji puno mikrolokaliteta na kojima rastu retke šumske orhideje koje se niko ne trudi da vrednuje i da te šumske poteze po automatizmu stavi u I zonu zaštite. Ove retke vrste će ovakvim planiranjem seče i intenzivnim šumskim radovima uz korištenje teških mašina nestati sa Fruške gore (neke vrste su već nestale), a ostaće samo zabeleženo da je nekad neko njih ovde našao, jer izgleda da je važnije „nešto naći“ od „nešto sačuvati“.

Autor:
Goran Vučićević

The post Orhideje koje sam zabeležio u šetnjama po Fruškoj appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Napisan je u traganju za odgovorima na pitanja:

Šta su nama naše šume?

Imamo li pravo da uopšte pitamo šta su nama naše šume, imamo li pravo da, ako nismo šumarski inžеnjeri, uopšte razmišljamo o šumama i šumarstvu?

Kako je nestao pojam šume kao prirodnog dobra od nacionalnog značaja?

DRVOtehnika je revijalni časopis za poslovnu saradnju, marketing, tržište, ekologiju i tehnologiju u preradi drveta, proizvodnji nameštaja, šumarstvu i graditeljstvu. Prvi broj časopisa izašao je 12. oktobra 2003. godine. Časopis izlazi četiri puta godišnje.

U ovom broju iz ekološke oblasti možete pročitati odlične tekstove:

• O Nacionalnom parku Tara „Problem je što svi ne doživljavaju zaštitu prirode na isti način“
• O Josifu Pančiću „Ako hoćeš da uništiš jedan narod, onda mu prvo uništi šumu“, govorio je Pančić
• O istorijatu otkrića omorike „Posebna fela četinara“
• O integralnom gazdovanju šumama kroz razgovor sa prvim direktorom JP Srbijašume „Budućnost je u semenu sadašnjosti; O pošumljavanu; Kako se to šumarstvo može razvijati ako nema dovoljno semenskog i sadnog materijala.“
• O napadima na novinare koji pišu o ekološkim temama u EU, a i samom uredniku Drvotehnike je prećeno smrću zbog pisanja o korupciji i kriminalu u šumarstvu Srbije
• O raspravi u EU o zakonima o zaštiti prirode i šuma, ili da li je „Ekonomija važnijao od ekologije“
• i još puno tekstova o šumarstvu, Šumarskom fakultetu, biomasi, drvnoprerađivačkoj industriji…

Ceo časopis je na linku https://drvotehnika.com, a moj tekst je na 36 strani.

Preporučujem ga, ne samo zato što je moj tekst u njemu, već da biste se upoznali sa širom slikom o ekološkim aspektima šumarstva i u kontekstu drvnoprerađivačke indsutrije i trendova ekonomije.

Imperativ je i promena narativa da jedino ekonomsko gazdovanje šumama ima finansijsku vrednost. Nasuprot tome mora biti sve glasniji i narativ i zahtev da se usluge šumskih ekosistema izraze finansijski, jer su one čuvari biodiverziteta, vode, vazduha, zemlje, zdravlja, hrane. To bi bio i osnov za obezbeđivanje državnih subvencija zato što je to ulaganje u prirodna dobra u dugoročnom zajedničkom interesu jednog naroda.

Hvala puno uredniku časopisa na ovoj prilici. Verovatno će se neki šumarski inžinjeri opet jediti, ali bože moj, sve u rok njegove službe.

The post Šta su nama naše šume appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Najnovija naučna studija iz susedne nam Mađarske koja u slobodnom prevodu glasi “Plantaže neautohtonog drveća su slaba zamena za poluprirodne šume u pogledu raznolikosti biljaka i ekološke vrednosti“ potvrđuje rezultate nekih ranijih istraživanja i sumnji, a koji se tiču pre svega ekološke (bez)vrednosti plantažnih (sađenih) šuma. Cilj istraživanja je bio ispitati različitosti u sastavu biljnih vrsta odnosno koliko taksonomska, funkcionalna i filogenetska raznovrsnost se razlikuje između poluprirodnih topolovih šuma i “veštačkih“ šuma tj plantaža (bele topole, crnog bora i bagrema). Ukratko, istraživački tim je otkrio sledeće:

• da četiri analizirana tipa šumskog staništa (jedno poluprirodno i tri plantažna tipa) imaju značajno različite sastave vrsta.
• poluprirodne šume su imale najveći broj dijagnostičkih vrsta.
• dok su mnoge dijagnostičke vrste poluprirodnih šuma bile autohtone vrste žbunja, plantaže su imale mnogo korovskih i alohtonih vrsta kao dijagnostičke vrste.
• ispitivane površine poluprirodnih šuma imale su najveću raznolikost i brojnost autohtonih vrsta po jedinici površine, a najniži broj alohtonih biljaka.
• na osnovu vrednosti indikatora prirodnosti, poluprirodne šume su bile najmanje degradirane, a plantaže bagrema su bile najviše degradirano šumsko stanište.
• poluprirodne šume predstavljale su dom za najveći broj vrsta od značaja za očuvanje (retke, malobrojne, ugrožene).

Zaključak:
Poluprirodne šume su se pokazale daleko vrednijim iz ekološke i konzervacijske perspektive od plantažnih šuma stoga bi programi zaštite vrsta i restauracije staništa trebali da se fokusiraju na njihovo očuvanje, vraćanje autohtonih šuma i konverziju plantaža u poluprirodne šume sa autohtonim vrstama. Takođe autori apostrofiraju kako je dalje širenje (sadnja) plantaža bagrema i crnog bora potpuno ekološki nepoželjno i neprihvatljivo.

Inače, rad je objavljen u jednom od najprestižnijih naučnih časopisa na svetu iz oblasti šumarstva (peti na rang listi među 70 indeksiranih časopisa), a potpuno besplatno je dostupan na sajtu ScienceDirect, gde se može preuzeti i u PDF formatu.

The post Plantaže drveća appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Nestaju bukove i hrastove šume, ptice i životinje beže, prave se široki šumski putevi za tešku mehanizaciju, potoci nestaju, zemljani putevi se pregrađuju, a ljudi ko ljudi, neki prolaze tiho, neki malo gunđaju, neki se prave da ne vide ništa, a neki se bune.

Naša Fruška gora je najstariji nacionalni park, jedinstveni biološki i geološki dragulj Panonske nizije. Dragulj izbrušen delovanjem vetra i vode pre stotine miliona godina, kad je tektonskim čudom stvorena Đerdapska klisura, more iscurilo kroz nju, a ostao nam Dunav i jedan masivni morski greben.

Do pre par stotina godina šume Fruške gore su zauzimale oko 200.000 hektara, danas samo 26.000. Uticaj čoveka, industrije i pohlepne ekonomije su uradili svoje i danas je najveći izazov sačuvati preostalu prirodu, preostale šume, biodiverzitet i geološko nasleđe.

Prirodna baština Vojvodine je poslednju deceniju izložena eskalirajućoj eksploataciji što je sa jedne strane rezultat pogrešne strategije upravljanja zaštićenim područjima prirode, a sa druge strane je posledica nesavesnog gazdovanja šumama od strane javnih preduzeća koje je država ovlastila da budu savesne gazde.

Jasno je da imamo apsurdnu situaciju jer je država putem Zakonu o zaštiti prirode i Zakonu o nacionalnim parkovima definisala područja prirodnih vrednosti pod zaštitiom, a sa druge strane je omogućila komercijalnu eksploataciju tih istih područja po Zakonu o šumama.

U ovom procepu jako dobro su se snašli svi upravljači zaštićenih područja prirode u Srbiji, pa tako i Javno preduzeće Nacionalni park Fruške gore, u svoju korist, a na štetu javnog dobra.

U poslednje dve decenija u upravi JP NPFG izmenjale su se sve stranke pobednice političkih izbora i svakoj od njih je Fruška gora bila partijski plen i mesto udomljavanja svog kadra.

U protoku vremena od dvadeset godina i ako su se generalni direktori menjali, ostajala je jedna konstanta u šumarskom kadru koja je ležerno i lagodno sticala svoje privatne profite od bespravne seče šuma.

Postoji termin “nadmera” koji se odnosi na količinu posečenog drveta koja se dozvoljava preko planske količine, a ljudi iz šumarskog esnafa kažu da je nadmera socijalna kategorija jer su u šumarstvu male plate.

Ima možda nekog smisla u tom socijalnom kontekstu, ali kad ta nadmera prevaziđe meru poštenja i odgovornosti upravljača i postane izvor i mera korpucije i kriminala, onda je to crveni alaram za inspekcijske organe. Tu sad dolazimo do jednog od glavnih problema, a tiče se rada šumarsko-lovne inspekcije.

Iskustvo “Pokreta Odbranimo šume Frške gore”, čiji rad je podržan kroz inicijativu „Građani imaju moć“ koji sprovodi Crta u saradnji sa USAID, govori o tome da ova inspekcija ne radi savesno i nezavisno. Štaviše ona je vrlo često direktni ili indirektni saučesnik u izvršavanju ilegalnih šumarskih aktivnosti.

Tokom dve i po godine našeg aktivističkog rada podneli smo oko 25 inspekcijskih prijava koje su sve bile osnovane. Da smo imali resusrse moglo ih je biti i 250, što govori o tome kolike su razmere nesavesnog gazdovanja šumama Fruške gore.

Da li je samo nekontrolisana “nadmera” razlog tome? Ne, nije! Postoji još nekoliko uzroka za ovako katasrofalno upravljanja šumama Fruške gore.

Prvi je legalizovanje komercijalne seče šuma preko Osnova gazdovanja šumama koje su urađene 2016. godine. One su urađene i nestručno i nesavesno, ali sa jasnim ciljem da se šume zaštićenog područja prirode stave u funkciju drvne industrije i domaće i inostrane koje su gladne drvne sirovine.

Dakle, imamo na delu svesnu nameru političkih donosilaca odluka u Upravi za šume kojom je proizvodna funkcija šuma Fruške gore postala prioiretna na uštrb ekološke i sociološke.

Drugi uzrok je vraćanje 6.000 hektara šuma Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji sremskoj u postupku restitucije. Ona je počela da gazduje samostalno svojim šumama 2016. godine i to davanjem šuma u zakup privatnim firmama za oko 180.000 evra godišnje.

Ovaj, u suštini koncesionarski način gazdovanja šumama je najgori mogući model, jer je i praksa u regionu je pokazala da u ovakvom modelu gazdovanja sopstvenik šuma nema kontrolu nad sečama.

Da bi situacija bila još teža, imamo i treći uzrok, a to su visoko koruptivne radnje u organizaciji i pod patronatom najviših državnih službenika iz Uprave za šume.

Pokret “Odbranimo šume Fruške” je 13. maja ove godine podneo krivičnu prijavu protiv visokog državnog službenika, šefa odseka za planiranje i održivo šumarstvo Radivoja Kaurina.

On je osnovao privatnu firmu za šumarsku delatnost koja zajedno sa još tri firme pod njegovom kontrolom, sa nekoliko osoba među kojima je zaposleni čuvar prirode u JP NPFG, organizuje i prihoduje od seče fruškogorskih šuma.

Krivična prijava je zaprimljena u Odeljenju za suzbijanje korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Da li je država rešena da odmota klupko direktne odgovornosti za destrukciju Fruške gore, svojih državnih službi i službenika među kojima bitnu ulogu ima i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, videćemo uskoro.

Dragana Arsić
24.06.2022.

Izvor: Danas
Foto: Mihailo Bogdanović

The post Fruška gora – između partijskog plena i ličnog bogaćenja appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

„Sudbinu su zapečatili lažni ekolozi (zapravo splet privatnih interesa i budalaštine) time što su sprečili završetak eksploatacije rudnika Srebro, izradu terasastih bočnih strana i konačno zatvaranje uz REKULTIVACIJU, dakle pošumljavanja, uređena i vraćanja u stanje blisko prirodnom, ali ipak bezbednom i uređenom kupalištu.“

Zapitao sam se da li je moguće da sa ove vremenske distance neko i dalje veruje u dobre namere tadašnjeg kupca „Alas Holdinga AD“?

Da se podsetimo, austrijska kompanija je kupila tadašnje „Rudnike nemetala Rakovac“ i dobila prava na eksploataciju 2 kamenoloma: „Srebro“ i „Kišnjevu glavu“.

Zašto su oni to uopšte kupili?

U trenutku kupovine kamenolom Srebro je nešto što se zove Ledinačko jezero. Kamenolom Kišnjeva glava je pri kraju projektovane eksploatacije koja je počela još 30-ih godina XX veka i rezerve trahita koje su u gabaritima kamenoloma su takođe pri kraju. Ostalo je da se iskopa još par miliona kubika u dubinu i Kišnjeva glava može da stavi katanac. Dakle, nisu ušli u kupovinu zbog Kišnjeve glave.

Sledi logičan zaključak da su u kupovinu ušli zbog kamenoloma Srebro. E sad, neko im je obećao da neće biti problema da odrade eksploataciju usred NP pod okriljem tzv. „rekultivacije“ koja je obavezna po zakonu. Taj neko nije očekivao da će meštani, kao i ovi gore navedeni „lažni ekolozi“ da dignu buku i krenu da brane selo od pogubnih teških kamiona i svega što nosi buduća eksploatacija. Naravno, prvo je trebalo rasterati kupače, zatim zabraniti pristup i na kraju se krenulo u užurbano ispumpavanje vode iz jezera po tobožnjem projektu rekultivacije.

Projekat JPNP Fruška gora

Iako je JPNP Fruška gora još 2001. godine finansiralo idejno rešenje projekta rekultivacije kamenoloma „Srebro“ koji nije predviđao nikakvu dodatnu eksploataciju ovo idejno rešenje se nije ni uzelo ozbiljno u obzir. Ono je ukratko predviđalo:

Jezero

• Sanaciju zapadnog bloka stena sa kaskadnim urezivanjem i biološkom rekultivacijom
• Neophodne radove na regulaciji dna jezera bez isušivanja
• Sanitarno uređenje prostora sa opremanjem plaže i kupališta.
• Izdvajanje karakterističnog profila trahita za obrazovanje i edukaciju

Centralni deo

• Zemljani radovi
• Biološka rekultivacija
• Regulacija odvodnjavanja
• Obnova i prenamena postojećih objekata

Šumski deo oko Crnog vrha (Ledinačkog crnog čota)

• Uređenje šetnih i drugih staza, odmorišta i klupe
• Uređenje vidikovaca
• Table i znaci upozorenja
• Zaštitna ograda duž ivica kopa

Jalovište

• Sprovođenje biološke rekultivacije
• Čišćenje i uređenje Tavnog potoka
• Uređenje vidikovca

Prilazni deo

• Regulacija vodnog režima Kamenarskog i Tavnog potoka
• Uređenje prostora za parking
• Rekonstrukcija drobilice i prenamena u ugostiteljski objekat
• Uređenje otvorenog amfiteatra
• Uređenje izvora Zvečan

Sve u svemu jedan lep, skroman i prilično sadržajan projekat za svaku pohvalu.

Šta se dalje desilo?

Rekultivacija koju je „Alas“ planirao je po rečima tadašnjih menadžera predviđala dodatno iskopavanje 5 miliona kubika u cilju ravnanja ivica kamenoloma, uz prethodno ispumpavanje vode iz kamenoloma. Oni su krenuli u svoj projekat, ispumpali vodu i onda „naišli na tvrdo“. Naišli na ljude koji su prepoznali prevaru, naišli na meštane, naišli na one „lažne ekologe“.
Kad su shvatili da od svega neće biti ništa uvalili su „vruć krompir“ nekom moćniku kom je bilo dovoljno to da iskopava Kišnjevu glavu sve dok bude imalo šta da se iskopava. U suštini, ostalo mu je samo da omaže tanjir. Ovo mazanje tanjira se polako bliži kraju, jer više nema šta da se omaže, eno ubušili su kamenolom do Kine.

Projekat koji je trebao da se stvarno izvede

A sad ide ono glavno: našao sam projekat rekultivacije Srebra koji pokazuje stvarne dimenzije onog što nas je čekalo i što bi se desilo da nije bilo pametnih i hrabrih ljudi koji su to sprečili.

Projekat je objavljen 2009. baš kad je počelo i jezero da se ispumpava. Potpisao ga je neki Eduard Dorn i objavio pod nazivom „Erstellung eines Abbaukonzepts für den Trachyt-Steinbruch Srebro unter Verwendung des Bergbauspezialprogramms SURPAC“.

Projekat je podrazumevao ogromno povećanje površine kamenoloma pod izgovorom obaranja stranica i trebao je da se izvede u II faze:

• I faza (oko 8 miliona tona za 10 godina)
• II faza (oko 14 miliona tona za narednih 10 godina)

Dakle, trebalo je da se iskopa još 22 miliona tona kamena u narednih 20 godina – sve u ime rekultivacije. Ne samo to, planirani su još i ambiciozni istražni radovi na delovima koji su u I zoni zaštite NP, nije im ovo bilo dosta.

Zanimljivo je i gde su sve hteli da deponuju jalovinu… al’ bi nam bilo veselo.

Pogledajte slike iz priloga i koliko je samo kamenolom trebao da se proširi po njihovom planu rekultivacije.

Zaključak

Eto, ovo je neki moj doprinos celoj priči (onako kako ja vidim celu stvar), da podvučemo nekako… Možda je vreme da neko izvadi iz fioke ono zanimljivo idejno rešenje iz 2001, a možda je najbolje da i dalje kupujemo pivo čuvaru da bi nas pustio da samo vidimo ovo predivno jezero i možda umočimo prste ili šta god.

Ovo je odličan primer kako nam budući eksploatatori uvek prodaju bajke i šarene laže. Nema tu dobrih namera, već samo profit. Ako ne umemo sami da se odbranimo, izgleda da nema ko drugi to da uradi umesto nas, bez obzira ko je na vlasti.

Goran Vučićević
01.05.2022.

The post „Lažni ekolozi“ i šta bi bilo da ih nije bilo appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

E pa, naišao sam na zanimljivu doktorsku disertaciju sa PMF-a tadašnjeg magistra Živana Bogdanovića pod naslovom „Hidrološki problemi Srema“.

Šta je tu zanimljivo?

Zanimljivo je da su problemi u naslovu. Zanimljivo je da su se za proteklih 40 godina problemi izgleda uvećali, a neki postali i dramatično ozbiljni. Zanimljivo je da danas niko ne smatra da uopšte postoje ovi problemi.

Navešću samo nekoliko detalja iz ovog nadasve detaljnog naučnog rada, a uporedne zaključke sa današnjom situacijom izvedite sami. Fokusirao sam se samo na Frušku goru.

O izdanima

1. Freatske/lutajuće vode

Slobodne podzemne vode koje se kreću pod uticajem gravitacije. Kretanje je laminarno kada su pore i pukotine male i turbulentno kada su podzemni kanali veći.

One predstavljaju gornji najplići vodonosni horizont formiran u detritičnim sedimentima iznad prvog vodonepropusnog sloja. Ova izdan je, izuzimajući neke manje delove Fruške gore, prisutna u celom Sremu. Međutim, dubina, režimi i ostali njeni elementi nisu svuda isti.

Na Fruškoj gori su zastupljene razbijene izdani. Ove vode upoznajemo posredno i preko velikog broja izvora. Retki i pojedinačni izvori na visinama preko 400m pokazuju nam da postoje razbijene izdani.

Najveći broj fruškogorskih izvora izbija u određenim visinskim pojasevima. Prvi je na 400-420 m, drugi na 320, a treći na 260-280 m. Ovo pokazuje da postoje 3 izdanske zone. Kolebanja izdašnosti idu od 1:2 do 1:5, a izvesni broj izvora i presušuje u delu godine.

2. Arteške vode

One su pod hidrostatičkim pritiskom zbog čega se vode iz njih kroz bušotine dižu na topografsku površinu (prave arteške vode) ili se zbog nedovoljnog pritiska samo približe površini (subarteške vode).

U visokim delovima Fruške gore ne postoje hidrogeološki uslovi za formiranje arteških izdani.

Izvori

U monografiji „Vode Fruške gore“ kartirano je 187 izvora, ali to nisu svi. Postoji još izvestan broj izvora koji tom prilikom nisu obeleženi, jer se nalaze na malim visinama.

Najveći broj njih se nalazi u dolinama fruškogorskih potoka, u izvorišnim čelenkama ili na stranama dolina. Nema na Fruškoj gori potočne doline bez većeg ili manjeg broja izvora. U slivu Bukovačkog potoka ima 9 izvora, u dolini Manđeloskog 8.

Izdašnost ovih izvora je uglavnom mala, ali su oni ipak stalni sa manjim kolebanjima izdašnosti.Izdašnost normalnih izvora kreće se od 1 do 60 l/min. Izvori na većim visinama imaju manje izdašnosti. Na visinama većim od 400 m nema izvora sa izdašnošću većom od 5 l/min. Od ukupno 8 izvora sa izdašnošću većom od 30 l/min 7 ih je na visinama između 100 i 200 m.

Česta je pojava kod fruškogorskih potoka da u srednjim i donjim tokovima, tekući preko poroznog materijala gube vodu. Ona se nadalje kreće podzemno i obilato hrani izvore na manjim visinama.

Analiza 11 uzoraka vode sa izvora širom Fruške gore pokazuje da su vode, sem u jednom slučaju, nezagađene i kvalitetne.

Vodotoci

Na Fruškoj gori ima ukupno 51 potok, od toga 44 pripada grupi stalnih vodotoka. Autor je dao tabelarni prikaz dužine, protoka (max, min) i ostalih parametara za sve potoke, a mnoge od njih i detaljno opisao od izvora do ušća.

Podaci o nekim od izvora koji su navedeni u opisima potoka:

• ispod „Jabuke“ 4.5 l/min
• ispod „Letenke“ 6 l/min

Šta dalje?

• Zanimljivo bi bilo uporediti današnji broj izvora, kao i njihovu izdašnost.
• Zanimljivo bi bilo uporediti tabelarne podatke o protocima potoka sa današnjim podacima.
• Zanimljivo bi bilo uporediti pojedinačne opise potoka sa današnjom situacijom.

Izgleda da ovo nikog ne zanima.

U prilogu je fotografija Karlovačkog potoka onako kako izgleda u većem delu godine u poslednje vreme.

Goran Vučićević
01.05.2022.

The post Hidrološka slika Fruške gore appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Krčenje šuma i sve intenzivniji šumski radovi u delovima koji su nekad bili namenjeni lovu ili su se zbog težeg pristupa malo eksploatisali, ogromno izlovljavanje, trovanje i maltene masovno uništavanje grabljivica na teritoriji Srema, gubitak staništa, kao i kasnija divlja gradnja i širenje vikend zone duboko ka žili planine učinili su da danas mnogih ptica koje ću navesti ovde nema niti će se vratiti.

Da su sve ove ptice tada živele na Fruškoj gori imamo u dosta sačuvanih izvora. Kako navodi Jiří Mlíkovský u svom radu „Rané ornitologické expedice do Syrmie a Banátu (1809 – 1855)“ ovo su neki od ornitoloških ekspedicija iz tog perioda:

• Prvi ornitolog koji je posetio ove krajeve je bio Johann Centurius von Hoffmannsegg i to je učinio 1794. godine.
• Prvi ornitološki rad vezan za ove krajeve je napisao Johann Natterer 1809. godine.
• Kad je János Salamon Petényi postao kustos na zoološkom odseku Mađarskog narodnog muzeja 1834. brzo je podstaknuo nekoliko ekspedicija u Srem i Banat, između ostalog i u Sremsku Mitrovicu, Kovilj, kao i na Obedsku baru.
• Johann Friedrich Naumann 1835. godine.
• Christian Ludwig Landbeck 1838. godine.
• Johann Zelebor u pratnji Josipa Etingera 1853-1855 godine.

Kao značajan izvor iz tog perioda su svakako i radovi Josipa Etingera, koji je veći deo svog radnog veka proveo kao šumarski stručnjak u Sremu, a takođe bio jedan od prvih ornitologa, zoologa i dendrologa u Hrvatskoj. Njegova knjiga “ “Sriemsko-slavonsko-hrvatske divje životinje, zvieri i ptice” objavljena 1857. godine je prva knjiga iz zoologije u Hrvatskoj.

Poseban značaj imaju lovačko-ornitološke ekspedicije nesrećno nastradalog princa Rudolfa, jedinog muškog naslednika tadašnjeg austrougarskog cara Franca Jozefa. Ove ekspedicije po Fruškoj gori i Obedskoj bari su detaljno opisane, a nesrećni princ je bio jedan od može se reći najvećih zaljubljenika u Frušku goru, a njegovi opisi predela oko Čerevića i boravak kod grofa Koteka u gostima na Testeri, kao i detalji iz lova vrlo živopisni. Po rečima samog princa on je na Fruškoj gori boravio u 2 navrata (1876. je lovio po manastirskim šumama, a 1878. godine je bio kod Koteka).

Kao poseban rad koji se oslanja u velikom obimu upravo na priče i zapise princa Rudolfa tu je i II sveska „Ptice : prirodopisne i kulturne crtice“ od Stjepana Gjurašina objavljena 1901. godine. E sad, ako su priče princa Rudolfa bile „lovačke“ onda je i Stjepan „lovac“ 

Takođe je značajan izvor i spisak objavljen 1902. godine pod imenom „Popis ptica hrvatske faune“ i na kom se nalaze i retke ptice uhvaćene na teritoriji Fruške gore.

Na kraju: najbolji uvid u pravi genocid koji je učinjen krajem XIX i početkom XX veka pticama grabljivicama na Fruškoj gori možda pruža i pedantna godišnja statistika ulova u Sremskoj županiji, gde npr. imamo da je 1905. godine ubijeno ukupno 1062 orlova i jastrebova, kao i 2005 sokolova, kobaca i ostalih manjih grabljivica, a i narednih godina je bio sličan trend.

Nažalost, nakon I svetskog rata nemamo javno dostupne lovne statistike, pa o tome ne mogu ništa da kažem.

„Zašto je ovo uopšte bitno i šta koga briga šta je bilo pre 100 godina?“

Bitno je iz sledećih razloga: vrste koje su nekada živele na ovim prostorima mogu da se vrate ili da ih mi reintrodukujemo samo ako im obezbedimo uslove za povratak i boravak, a to uz postojeće režime upravljanja šumama nije moguće. Nužno je povećati površinu rezervata koji već postoje i time obezbediti veći prostor za potencijalne povratnike na kom ih niko neće uznemiravati.

Naravno, već sutra će seča, kvadovi, urbanizacija i sve ostalo da obesmisle ovako nešto, ali treba o ovome pričati.

NAPOMENA:

U prilogu su neke od ptica koje teško da će se vratiti na ove prostore, ili su izuzetno retke danas… za mnoge od njih ćete se verovatno i iznenaditi da su uopšte nekada ovde i živele. Uz svaku fotografiju sam naveo i izvor.

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Bogatstvo ptica na Fruškoj gori krajem XIX veka appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Naime, nakon što su još pre pola veka uvideli koliki je značaj ptica poput detlića i žuna za zdravlje šume u SAD su usled nedostatka tj. zbog malog i nedovoljnog broja ovih korisnih ptica u svojim šumama počeli sa praksom namernog ubijanja zdravih stabala koja bi bila potencijalna gnezdilišta i to imitiranjem prirodnih procesa.

Dakle, umesto da seku i odnose iz šume stabla koja su zgodna za ptice, oni su krenuli da ih namerno ubijaju dinamitom, topingom, silvicidima, prstenovanjem i inokulacijom gljiva, a ponegde i kombinovanim metodama da bi ubrzali i pospešili gnežđenje. Ova praksa se pokazala uspešnom i broj gnezdećih ptica se povećao svuda gde su primenjene ove mere.

Nadam se da se i mi nećemo dohvatiti ovih metoda kad već bude kasno, tj. kad nam ponestane ptica, već da ćemo na vreme malo prilagoditi našu praksu i početi da ostavljamo stara i reprezentativna stabla bez obzira koliko njihova krošnja zauzima korisne površine, tj. koliko uzima prostora eventualnom budućem prinosu. Ovo je naročito značajno za šume u zaštićenim područjima koje su u II ili III stepenu zaštite.

Na „zapadu“ ova stara stabla zovu „wolf trees“ (vučje drvo) i iako su ovo ime dobila u periodu kada se na ova stabla gledalo iz nekog negativnog ugla, danas se priznaje njihov značaj za šumski biodiverzitet.

Iz nekog ličnog iskustva mogu da potvrdim da se ostavlja dosta tog mrtvog materijala (što dubećeg, što ležećeg), ali nažalost osim reprezentativnih stabala uz grebenski put i još na ponekoj raskrsnici šumskih puteva ne mogu se naći ove „starine“ na puno mesta. Ponekad mi se čini da ima više starih stabala u Dunavskom parku nego na celoj Fruškoj gori. U tom smislu bi bila neophodna izmena prakse u smeru nužnog ostavljanja ovakvih stabala da dožive svoj prirodni vek.

Na fotografijama je par ovakvih dubećih stabala koje sam nedavno snimio u potoku Andrevlje, kao i jedan loš primer prakse na kog sam naišao, a na kraju i kultna gorostasna bukva kraj potoka Potoranj.

Više o praksi namernog ubijanja stabala u plemenite svrhe.

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Kako ubiti drvo u plemenite svrhe appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.

Naime, za 24h koliko je trajalo praćenje i snimanje srednjih detlića na 6 gnezdećih rupa u tim šumama registrovano je 227 letova po hranu, a od 147 letova kod kojih je utvrđeno šta su detlići doneli u svojim kljunovima 19% su bile bobice bršljana. Na prvi pogled ovo deluje kao šokantna informacija, jer iako je poznato da se mnoge šumske ptice hrane bobicama bršljana u zimskom periodu kada hrane nema dovoljno, na listi vrsta retko se nalazio detlić, a kamoli još da bršljanom hrani i svoje ptiće u periodu kad ima toliko insekata.

Jedno moguće objašnjenje može biti i činjenica da gram ovih bobica energetski odgovara gramu Mars čokolade, te da je ptićima služen desert 

Šalu na stranu, detlići i bršljan milenijumima dele šumska staništa u Evropi i detlići sigurno znaju nešto što mi još uvek ne znamo.

Pozitivac ili negativac?

Pri pomenu bršljana većina ljudi se odmah namršti, jer je ustaljeno mišljenje da je bršljan jedna izuzetno štetna biljka koju treba suzbijati na svakom koraku.

Možda to i jeste tako u delovima sveta gde je on alohtona vrsta, tj. tuđinac i gde je njegovo širenje uvek na račun autohtonog biljnog sveta. Međutim, u evropskim šumama on je autohtona vrsta, starosedelac koji je velikim zabludama došao na zao glas. Iako ga za svašta optužuju njegova jedina (ali bukvalno jedina mana) je da ume ponekad da svojom vegetacijom toliko optereti krošnju stabla na koje se oslanja da se pod udarom snažnih vetrova ono na kraju sruši.

Na neki način može se reći da se ruše stabla koja su svakako bila tome i sklona, baš kao što naš poznati pesnik reče: „Ako smo pali, bili smo padu skloni“.

Kažu da je parazit, ali to je samo još jedna od zabluda. Bršljan ima svoj korenov sistem i koristi stabla samo kao oslonac, tj sofisticiranim načinom se prilepljuje za koru drveta, baš kao što se u urbanim sredinama vezuje za zidove. Dakle, on nije parazit, a jedino što mu se ovde može zameriti je da se takmiči za iste resurse kao i stablo na koje se naslanja. Ne bi me iznenadilo da nauka uskoro utvrdi da ovo nije samo jednotrano iskorišćavanje, već da bršljan itekako na ovaj ili onaj način vraća drveću uslugu.

U urbanim sredinama ga optužuju da uništava zidove, ali je nedavnom studijom utvrđeno da se dešava baš suprotno tj. da on na više načina produžava vek zidovima na koje se puže. [2]

Izuzetno zanimljiv projekat na kom se već godinama radi u Mađarskoj je katalogizacija tzv. stabla „veterana“, kao i uvid u fotografije, lokalitet, GPS koordinate, prečnik stabla, godinu merenja, vrstu i dopunske informacije. [3]

Na osnovu ovog kataloga urađena je detaljna studija [4] kojom su evidentirana oštećenja veteranskih stabala prouzrokovana sa 3 glavna uzroka: gljivama iz grupe polypore, bakterijama vrste agrobacterium tumefaciens koja je uzročnik tumora korenovog sistema, kao i bršljana (hedera helix) koji je dežurni krivac za rušenje stabala usled preopterećenja prilikom jakih vetrova.

Ovom studijom je ustanovljeno da je trećina stabala bila u problemu usled jednog od ova 3 uzroka, a konkretno bršljan je utvrđen na oko 15% stabala. Naravno, kao što sam već ranije napomenuo bršljan u ovom slučaju ne ugrožava po definiciji samo stablo.

Iz ovog se može zaključiti da bršljan čak i kod veteranskih stabala ne predstavlja neku veliku pretnju i njegovim presecanjem se ništa revolucionarno neće postići, tj. šteta po životinjski svet koji ga koristi će biti puno veća.

Sve u svemu, uglavnom predrasude i zablude prema junaku moje priče… a za čega je dobar i čemu služi? Ovaj spisak je poduži i ja ću samo navesti nešto od toga, a više o tome čitajte na drugim mestima: [5]

1. Lišće služi za ishranu krupne divljači poput srna i jelena, kao i za ishranu raznih insekata
2. Cveta u jesen kad malo toga cveta i izvor je polena za mnoge insekte, a ima čak i svoju specijalizovanu pčelu Colletes hederae. Med od paše bršljana je izuzetno značajan za pčelinja društva, ali se ne koristi u ljudskoj ishrani jer kristalizira za 24h.
3. Veliki je prečistač vazduha i zemljišta
4. Plodovi/bobice su dragoceni izvor hrane za šumske ptice u zimskom periodu kad ponestane druge hrane
5. Iako otrovan za čoveka ima određenu primenu u farmaciji
6. Služi kao skrovište za brojne sitne životinje i kao spavaća soba za slepe miševe

Bršljan na Fruškoj gori

Nadam se da ste čitanjem ovog teksta bar malo promenili mišljenje o bršljanu, a ja bih se vratio na vezu srednjeg detlića i bršljana sa početka priče. Naime, bršljana ima puno na Fruškoj gori, baš kao i srednjeg detlića – neuobičajeno puno. Razlog velikih površina na kojima je bršljan može biti opet u načinu na koji su vršene intenzivne seče vekovima, jer bršljan najčešće zauzima površine šuma gde je došlo do nekog poremećaja u sklopu krošnji tj. gde ima dovoljno svetla za njegov inicijalni razvoj. Delovi Fruške gore gde se nije tako intenzivno seklo (šume koje su korištene za lov vlastele) znatno su manje obrasle bršljanom. Sve u svemu, i detlići i bršljan svoju brojnost na Fruškoj gori duguju prvenstveno ljudskim aktivnostima. Ono što danas vidimo je izbalansiran ekosistem koji ne trpi nikakve radikalne promene.

Upravljač u skladu sa nekim tradicionalnim pristupom suzbija bršljan na teritoriji NP Fruška gora.

Planom upravljanja NP Fruška gora za 2021. godinu [6] predviđeno je 600.000 din za suzbijanje bršljana presecanjem na 84,29 ha. Suzbijanje bršljana presecanjem je aktivnost koja se sprovodi i u manastirskim šumama u nepoznatom obimu i ova aktivnost se sprovodi godinama i decenijama unazad.

Na kraju se nadam da ste i vi kao i ja odbacili predrasude i da sad na drugi način gledate na ovu biljku koja se u tmurnim zimskim mesecima jedina zeleni u goloj šumi i predstavlja značajan izvor hrane i skloništa za šumski svet.

Reference:

1. https://docplayer.org/75316251-Efeubeeren-hedera-helix-als-nestlingsnahrung-des-mittelspechts-dendrocopos-medius.html
2. https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0360132310002222
3. http://www.dendromania.hu/index.php?lang=en
4. https://natureconservation.pensoft.net/article/51633/
5. https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1111/j.1365-2745.2005.01021.x
6. https://www.npfruskagora.co.rs/data/dokumenti/pu2021.pdf

Izvor Pokret OŠFG
Autor i fotografija: Goran Vučićević

The post Koliko znamo o bršljanu? appeared first on Pokret Odbranimo šume Fruške gore.